Umiruća zvezda mogla bi da rodi novi svemir
Nova teorijska studija sa Gete univerziteta tvrdi da kolaps masivne zvezde ne mora stvoriti crnu rupu sa singularitetom, već može pokrenuti rast malog svemira unutar zvezde.
- Studija objavljena 14. juna 2026 tvrdi da kolaps masivne zvezde ne mora stvoriti singularitet skriven iza horizonta događaja.
- Rešenje pokazuje da kolaps može pokrenuti rast malog svemira unutar zvezde, slično Velikom prasku.
- Rad potpisuju 2 fizičara sa Gete univerziteta u Frankfurtu, objavljen u časopisu Physical Review D.
- Tamna energija bi širila taj unutrašnji svemir i sprečila potpuni kolaps u tačku beskonačne gustine.
Dvojica fizičara sa Gete univerziteta u Frankfurtu predložila su matematičko rešenje po kojem kolaps masivne zvezde na kraju njenog života ne mora da završi stvaranjem singulariteta, već može da pokrene rast malog svemira sakrivenog unutar same zvezde. Studiju potpisuju Daniel Jampolski i Lučijano Recola, a rezultat je objavljen u recenziranom časopisu Physical Review D i prenet u širim naučnim izveštajima 14. juna 2026.
Standardna slika kolapsa masivne zvezde završava se crnom rupom. Kada zvezda dovoljno velike mase potroši gorivo, gravitacija nadvlada pritisak i materija se urušava sve dok teorija opšte relativnosti ne predvidi singularitet, tačku beskonačne gustine u kojoj poznata fizika prestaje da važi. Upravo taj singularitet decenijama se smatra znakom da Ajnštajnova teorija nije potpuna i da na ekstremnim skalama nedostaje opis koji bi spojio gravitaciju i kvantnu fiziku.
Novo rešenje nudi drugačiji ishod. Umesto da se sva materija sažme u jednu tačku, autori opisuju konfiguraciju u kojoj se unutar zvezde formira oblast koja počinje da se širi, podsećajući na rane trenutke posle Velikog praska. U tom scenariju tamna energija, ista komponenta za koju se smatra da ubrzava širenje našeg svemira, igra ključnu ulogu jer gura prostor unutar zvezde ka spolja i tako sprečava da kolaps završi u beskonačnoj gustini.
Šta tačno opisuje novi model?
Rezultat spada u domen teorijske fizike, što znači da je reč o matematičkom rešenju jednačina, a ne o posmatranju nekog konkretnog objekta na nebu. Autori razmatraju egzotični objekat poznat kao gravastar, hipotetičku alternativu crnoj rupi kod koje nema klasičnog horizonta događaja niti unutrašnjeg singulariteta. U njihovoj postavci spoljašnji posmatrač i dalje vidi nešto što veoma liči na crnu rupu, dok je unutrašnjost suštinski drugačija jer sadrži prostor koji se širi.
Važno je naglasiti šta ovaj rad ne tvrdi. On ne dokazuje da naš svemir zaista postoji unutar neke druge zvezde, niti da svaka crna rupa krije novi kosmos. Reč je o tome da jednačine dopuštaju takvo rešenje, što je matematički rezultat, a ne potvrđena činjenica o prirodi. Ideja da kolaps može da izrodi novi prostor pojavljivala se i ranije u kosmologiji, ali svaka takva konstrukcija mora da prođe proveru konzistentnosti i, idealno, da ponudi nešto što bi se moglo izmeriti.
Da li se ovakva teorija uopšte može proveriti?
Tu leži i glavno ograničenje. Pošto se predloženi svemir nalazi iza nečega što spolja izgleda kao horizont, direktno posmatranje njegove unutrašnjosti nije moguće na način na koji posmatramo zvezde ili galaksije. Naredni korak za fizičare bio bi da ispitaju da li gravastar i slični objekti ostavljaju ikakav merljiv trag, na primer u gravitacionim talasima koje stvaraju spajanja kompaktnih objekata ili u načinu na koji savijaju svetlost oko sebe.
Za sada rad treba čitati kao predlog, jedno od više mogućih rešenja jednačina koje opisuju najekstremnije faze života zvezda. Njegova vrednost je u tome što pokazuje da ishod kolapsa možda nije tako jednoznačan kao što standardna slika sugeriše i da granica između kraja jedne zvezde i početka nečega novog možda nije tako oštra. Šta vi mislite, da li bi naš svemir mogao biti unutrašnjost neke davno kolabirane zvezde?
