Nemačka raketa Spektrum stigla u orbitu sa tla Evrope
Kompanija Izar erospejs lansirala je raketu Spektrum sa kosmodroma Ande u Norveškoj, sedamnaest meseci pošto se prvi primerak srušio manje od minuta posle poletanja.
Nemačka kompanija Izar erospejs lansirala je 5. septembra 2026. u 22.12 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu, odnosno 20.12 po Griniču, raketu Spektrum sa lansirnog kompleksa u kosmodromu Ande u Norveškoj. Time je prvi put satelit stigao u orbitu sa lansirnog mesta na tlu kontinentalne Evrope. Bio je to drugi let rakete Spektrum, i prvi u kome je nosila stvaran teret, sedamnaest meseci pošto se prvi primerak iste rakete srušio u more manje od minuta posle poletanja. Misija nosi ime Onvard end Apvard, a podržana je programom Bust Evropske svemirske agencije.
Prvi let Spektruma, u martu prošle godine, prekinut je nalogom za samouništenje oko 30 sekundi posle poletanja. Kasnija istraga, završena u roku od dva meseca, utvrdila je da je uzrok bilo neplanirano otvaranje ventila i posledični gubitak kontrole položaja rakete pri manevru rolovanja. Izar erospejs je posle toga pojačao softversku zaštitu sistema i proširio dozvoljena odstupanja pri letu. Kompanija je osnovana pre osam godina, a Evropska svemirska agencija ju je najpre podržala preko sopstvenog poslovnog inkubatora, a potom kroz program Bust, koji finansira komercijalne firme razvoja sopstvenog prevoza do orbite.
Kako je izgledao let
Raketa Spektrum visoka je 28 metara, prečnika 2 metra, ima dva stepena i ukupno deset motora. Firma navodi nosivost do 1.000 kilograma u nisku Zemljinu orbitu, odnosno do 700 kilograma u sunčano sinhronu orbitu. Prema saopštenjima Izar erospejsa i Evropske svemirske agencije, let je prošao redom kroz tačku najvećeg aerodinamičkog pritiska, gašenje i razdvajanje prvog stepena, paljenje drugog stepena, prelazak Karmanove linije na visini od 100 kilometara, odbacivanje aerodinamičke kape i manevar kruženja, sve do razdvajanja satelita od rakete.
Danijel Mecler, izvršni direktor i suosnivač firme Izar erospejs, poručio je u saopštenju posle lansiranja: “Danas je Izar erospejs otvorio svemir sa tla kontinentalne Evrope. Lansiranje ostaje najveće usko grlo globalne svemirske industrije, i od danas postoji prava alternativa za komercijalne i institucionalne korisnike.” Dodao je i da je kompanija za nekoliko godina postigla ono za šta je evropskoj svemirskoj industriji ranije trebalo decenijama: “Za nekoliko godina smo postigli ono za šta je evropskoj svemirskoj industriji trebalo decenijama. Evropa sada ima suveren pristup svemiru.”
Pred sam let, Mecler je najavio ovaj korak rečima: “Ovaj kvalifikacioni let je smišljen korak ka obezbeđivanju suverenog pristupa svemiru za Evropu i savezničke zemlje. Samo deset meseci pošto smo dokazali da se nosači mogu projektovati, graditi i lansirati sa tla kontinentalne Evrope, spremni smo da ponovo letimo. Evropska potreba za trenutnim pristupom svemiru je jasna. Brzo ponavljanje je ključno za razvoj svemirskih sposobnosti tačno onda kada su potrebne.”
Razlika u broju satelita
Izvori se razilaze oko tačnog tereta koji je raketa ponela. Evropska svemirska agencija navodi da je Spektrum u orbitu izneo šest komercijalnih i obrazovnih kubsatova i jedan eksperiment, dok sama firma Izar erospejs u svom saopštenju govori o pet kubsatova i jednom eksperimentu, a Evropski svemirski portal javlja da je izbačeno pet satelita. Kompanija je posle lansiranja saopštila da tek radi sa naručiocima na potvrdi statusa satelita, pa razlika u broju možda dolazi upravo otuda.
Sateliti su izabrani preko konkursa za mikrolansere Nemačke svemirske agencije, uz podršku programa Bust Evropske svemirske agencije. Kubsatove je u raketu integrisala berlinska firma Egzolonč, sistemom EXOpod Nova. Među teretom su bili CyBEEsat Tehničkog univerziteta u Berlinu, TriSat-S Univerziteta u Mariboru, Platform 6 6UXL bugarske firme EnduroSat, FramSat-1 norveškog Univerziteta nauke i tehnologije i SpaceTeamSat1 Tehničkog univerziteta u Beču.
Generalni direktor Evropske svemirske agencije Jozef Ašbaher nazvao je let istorijskim: “Istorijsko lansiranje danas sa kosmodroma Ande u Norveškoj, prvi izazivač u evropskom lansirnom programu koji je stigao u orbitu.” Direktorka za svemirski transport iste agencije Žeraldin Naža dodala je da je reč o prekretnici za evropsku industriju: “Prva evropska kompanija koja je sopstvenim nosačem stigla u orbitu… velike čestitke svim timovima koji su učestvovali.”
Evropski izazov lansera od učesnika traži da do 2027. godine dostignu orbitu, a Izar erospejs je prvi koji je taj uslov ispunio, pošto je ugovor sa agencijom potpisao tokom prošle godine. Sledeće rakete Spektrum, sa rednim brojevima od tri do sedam, već su, prema navodima kompanije, u proizvodnji. Dosad je u vazduh, ipak, poletela samo jedna serijska jedinica sa teretom, i sam ritam ponovljenih lansiranja sa kosmodroma Ande tek treba da se pokaže na sledećim letovima.
