Univerzitet Nju Meksika sprema kliničko ispitivanje vakcine protiv tau proteina kod Alchajmera

Tim sa Univerziteta Nju Meksika, koji predvodi Kiran Baskar, doktor neurologije, dobio je u maju 2026. finansiranje od 11 miliona dolara od Nacionalnih instituta za zdravlje Sjedinjenih Država. Sredstva su namenjena pokretanju kliničkog ispitivanja faze jedan eksperimentalne vakcine protiv tau proteina, ključnog biomarkera Alchajmerove bolesti.

Vakcina, oznake AV-1959R, dizajnirana je tako da imuni sistem prepozna i ukloni patološku, fosforilizovanu varijantu tau proteina. Ta varijanta u mozgu obolelih formira karakteristične klubove i izaziva propadanje neurona. Klinički protokol predviđa uključivanje 50 pacijenata sa blagim kognitivnim poremećajem od početka 2027. godine.

Zašto je tau pristup nov

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Procene Svetske zdravstvene organizacije sugerišu da od nje boluje oko 55 miliona ljudi širom sveta, sa projekcijom rasta na blizu 140 miliona do 2050.

Dva glavna patološka obeležja bolesti su:

• nakupljanje amiloid-beta plakova u međuprostoru neurona
• intracelularnih neurofibrilarnih tau klubova u samim ćelijama

Dosadašnje terapije, uključujući monoklonalna antitela lekanemab i donanemab, koja su odobrena u Sjedinjenim Državama 2023. i 2024, ciljaju isključivo amiloid-beta. Tau pristup je tehnološki izazovniji jer se protein nalazi unutar neurona, a ne u međuprostoru, što imuni sistem otežava.

Metodologija vakcine

AV-1959R koristi tehnologiju virusima sličnih čestica, poznatu pod skraćenicom VLP. Peptidni fragment fosforilisanog tau proteina, oznake pT181, vezuje se za nosač koji liči na virusni omotač. Imuni sistem prepoznaje VLP nosač kao strani objekat i razvija imunski odgovor koji obuhvata i pT181 peptid. Tako se generišu antitela usmerena protiv patološkog tau.

U pretkliničkim ispitivanjima na miševima i majmunima, objavljenim u časopisu Vaccine u februaru 2026, vakcina je generisala robustan i dugotrajan imunski odgovor. Antitela su vezivala humanu varijantu tau u uzorcima tkiva pacijenata sa blagim kognitivnim poremećajem.

Klinički protokol, koji će se sprovoditi pod vođstvom Dženis Knofel iz Centra za pamćenje i starenje UNM, predviđa tri grupe ispitanika:

• placebo grupa
• niska doza od 50 mikrograma
• visoka doza od 150 mikrograma

Ispitivanje će trajati 18 meseci. Primarni ishod je merenje imunskog odgovora i bezbednosti. Sekundarni ishodi su kognitivni testovi i nivo tau u likvoru. Tek na osnovu rezultata faze jedan može se odlučiti o pokretanju opsežnijih faza dva i tri, koje obično traju još tri do četiri godine.

Šta vakcina NE obećava

Iako se istraživanje često izveštava kao potencijalna prevencija Alchajmera, Baskar naglašava nešto drugo:

AV-1959R nije zamišljena kao klasična vakcina koja se daje zdravoj populaciji. Cilj je terapijska vakcina koja se primenjuje kod osoba sa već postavljenom dijagnozom blage kognitivne disfunkcije, gde patološki tau nakupljanje već postoji ali demencija nije razvijena.

Da li će vakcina moći da uspori ili obrne kognitivni pad ostaje pitanje za naredne faze ispitivanja.

Drugo važno ograničenje je činjenica da su pretklinička ispitivanja izvedena na životinjskim modelima koji imitiraju samo neke aspekte ljudske bolesti. Miševi koji se koriste u Alchajmer istraživanjima nose veštačke mutacije humanih gena i ne razvijaju klasičnu demenciju kakvu vidimo kod ljudi.

Monoklonalna antitela za amiloid-beta, uprkos uspehu u kliničkim ispitivanjima, pokazala su tek umereno usporavanje kognitivnog pada kod realnih pacijenata. To ostavlja pitanje da li će vakcina protiv tau imati dovoljno jak efekat.

Veza sa domaćom neurologijom

Vakcina je interesantna zato što bi, ako bi se pokazala uspešnom, mogla da bude znatno jeftinija od monoklonalnih antitela. Monoklonalna antitela zahtevaju ponavljana infuziranja i mesečnu cenu reda 25.000 dolara po pacijentu. U Srbiji trenutno više od 100.000 ljudi živi sa demencijom, a sistem zdravstvene zaštite ne pokriva nove anti-amiloid lekove.

Da li bismo trebali da računamo na tau vakcinu kao realno rešenje u sledećih deset godina?

Recite svoje mišljenje, da li mislite da treba ulagati više resursa u istraživanje Alchajmera ili u prevenciju kroz životne navike, ostavite komentar.