NASA-in teleskop Nensi Grejs Roman stigao na Kejp Kanaveral

Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman stigao je 21. juna u Kenedijev svemirski centar na Floridi, čime su počele završne pripreme za lansiranje planirano za kraj leta. Po podacima NASA-e, instrument je dopremljen pre nego što tim krene u poslednju fazu integracije i testiranja na lansirnom kompleksu. Naredni korak je tehnička procedura kojom se opservatorija premešta u uslove pogodne za pripremu, a potom sledi serija provera pred postavljanje na raketu.

Roman je zamišljen kao opservatorija sledeće generacije za istraživanje širokog polja neba. Za razliku od teleskopa koji posmatraju uske isečke svemira u velikom detalju, ovaj instrument treba da snima velike površine odjednom, što omogućava statističke studije ogromnog broja objekata. Plan je da mapira tamnu materiju i tamnu energiju, dve komponente kosmosa koje se ne vide direktno, ali se njihov uticaj meri kroz raspored i kretanje galaksija. Pored toga, misija cilja egzoplanete i galaksije na rubu vidljivog svemira.

Tehničari su za 22. jun planirali da uklone poklopac transportnog kontejnera i prebace teleskop u visoku halu, gde se nastavlja rad na pripremi. Lansiranje se cilja najranije za 30. avgust, raketom SpaceX Falcon Heavy sa lansirne rampe 39A, iste rampe sa koje su poletale i istorijske misije ka Mesecu. Datum je, kao i kod drugih kompleksnih misija, podložan promenama u zavisnosti od rezultata završnih provera.

Šta Roman zapravo treba da izmeri?

Glavni naučni zadatak opservatorije vezan je za pitanje koje fizičari pokušavaju da razjasne decenijama, a to je priroda ubrzanog širenja svemira. Merenjem položaja i oblika ogromnog broja galaksija, Roman bi trebalo da pruži preciznije podatke o tome kako se struktura kosmosa menjala kroz vreme. Ti podaci se zatim porede sa različitim teorijskim modelima tamne energije. Vredi naglasiti da jedna misija, ma koliko bila moćna, ne donosi konačan odgovor sama po sebi, već dodaje sloj merenja koji se kombinuje sa drugim posmatranjima.

Drugi deo programa odnosi se na egzoplanete. NASA navodi da bi Roman tokom rada mogao da otkrije oko 100.000 planeta van Sunčevog sistema, što bi bilo više nego što su prethodne misije zabeležile zajedno. Pretežno se to odnosi na metod koji prati kratkotrajna posvetljenja zvezda kada druga zvezda ili planeta prođe ispred njih. Taj pristup je posebno osetljiv na planete na većim udaljenostima od svojih zvezda, pa bi katalog koji nastane mogao da popuni prazninu u dosadašnjim popisima.

Kada bismo mogli da očekujemo prve rezultate?

Posle lansiranja sledi period puštanja u rad, tokom kog se instrumenti kalibrišu i proveravaju u uslovima svemira, pa prvi naučni podaci obično ne stižu odmah. Iskustvo sa ranijim velikim opservatorijama pokazuje da su potrebni meseci pažljivog podešavanja pre nego što merenja postanu pouzdana za objavljivanje. Roman je projektovan za rad od više godina, a obim podataka koji prikuplja zahtevaće i nove alate za obradu na strani naučnih timova.

Za sada je najvažnije da je hardver stigao na odredište i da pripreme teku po planu. Naredne nedelje pokazaće da li će ciljani datum lansiranja ostati, kao i kako će teći završno testiranje. Šta vas kod ove misije najviše zanima, mapiranje tamne energije ili lov na nove egzoplanete?