Romanov teleskop poleće 30. avgusta, devet meseci ranije
NASA je ukrcala 290 galona hidrazina i potvrdila datum. Romanov teleskop poleće sa rampe 39A na Falcon Heavy raketi, a nebo snima oko hiljadu puta brže od Habla.
Koliko često se neka svemirska misija pomeri unapred? Skoro nikad. Romanov teleskop ipak poleće 30. avgusta 2026, devet meseci pre prvobitnog roka, a NASA je taj datum prvi put zvanično potvrdila na konferenciji za medije 29. jula.
Poletanje je zakazano za nedelju, ne pre 7.26 časova po istočnoameričkom vremenu, sa rampe 39A u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi. Nosač je SpaceX-ova raketa Falcon Heavy.
Gorivo je ukrcano 25. jula
Punjenje je završeno u objektu Payload Hazardous Servicing Facility u Kenedijevom centru. Ukrcano je 290 galona hidrazina. To je posao koji se radi jednom, u zatvorenom prostoru, uz posebnu bezbednosnu ekipu.
Gorivo ne služi za put do odredišta. Ono pokreće dva tipa potisnika koji drže teleskop u orbiti oko tačke L2, oko milion i po kilometara od Zemlje, i okreću solarne panele ka Suncu. Osnovna misija traje pet godina, a NASA računa da će goriva biti dovoljno za produženje od još pet.
Zašto Romanov teleskop snima nebo hiljadu puta brže od Habla?
Zato što ne gleda dublje, nego šire. Ogledalo mu je prečnika 2,4 metra, tačno koliko i Hablovo, dok Vebovo ima 6,5 metara. Razlika je u kameri: 300 megapiksela i 18 senzora, uz vidno polje najmanje sto puta veće od Hablovog.
Kada se to sabere, ispada snimanje neba oko hiljadu puta brže. Do kraja misije očekuje se da Roman izmeri svetlost dve milijarde galaksija.
Roman ne zamenjuje ni Habl ni Veb. Deli orbitu sa Vebom, oko L2, ali mu je zadatak drugačiji: popis, ne portret.
Šta traži gore
Lista ciljeva je kratka i teška:
- tamna energija i ubrzano širenje svemira
- tamna materija
- planete nalik Zemlji
- primordijalne crne rupe
Za planete Roman nosi i koronograf, uređaj koji direktno snima egzoplanete slične planetama spoljašnjeg Sunčevog sistema. Direktno snimanje znači da se planeta vidi kao tačka svetlosti, a ne samo kao pad sjaja zvezde.
Džuli Mekeneri, viši naučnik projekta Roman u NASA-inom Godardovom centru, na konferenciji za medije rekla je: “Romanov ogroman domet omogućiće nam da pronađemo ono čudno, retko i neobično.”
Ko je bila Nensi Grejs Roman
Nensi Grejs Roman (1925-2018) bila je prva šefica astronomije u NASA i jedna od prvih žena na rukovodećem mestu u agenciji. Zovu je majkom Habla, jer je taj teleskop gurala kroz institucije decenijama pre nego što je poleteo 1990. Umrla je 25. decembra 2018, u 93. godini. Misija je njeno ime dobila 2020, do tada se zvala WFIRST.
Misijom upravlja NASA-in Godardov centar, uz JPL, Caltech, ESA, JAXA, CNES i firme BAE Systems, L3Harris i Teledyne. Na konferenciji su govorili i Šon Domagal-Goldman, direktor Odeljenja za astrofiziku NASA, Džeki Taunsend, menadžer projekta, i Džeremi Perkins, naučnik za integraciju i testiranje.
Ostatak posla je mehanika. Teleskop ide na adapter gornjeg stepena rakete, pa u zaštitni omotač, pa na rampu 39A.
