Osam molekula u krvi spaja zagađenje vazduha i rak pluća
Rad objavljen u časopisu Nature Communications pokazao je da se kod ljudi izloženih zagađenom vazduhu menja hemija krvi, i to godinama pre nego što im je dijagnostikovan rak pluća.
Osam malih molekula u krvi povezalo je zagađenje vazduha i rak pluća, i to godinama pre nego što je bolest otkrivena, pokazuje studija objavljena 11. avgusta 2026. u časopisu Nature Communications. Rad su vodili istraživači Američkog društva za borbu protiv raka i Rolins škole javnog zdravlja Univerziteta Emori, a prvi autor je Sabrina S. Čou. Analizirani su uzorci krvi ljudi koji u trenutku vađenja nisu imali dijagnozu raka.
Da dugotrajno udisanje prljavog vazduha podiže rizik od raka pluća, epidemiologija pokazuje odavno. Ono što se nije znalo jeste šta se u međuvremenu dešava u telu, dakle koji biohemijski koraci povezuju izloženost i bolest. Ova studija pokušava da popuni upravo taj razmak.
“Zagađenje spoljašnjeg vazduha svrstano je u ljudske kancerogene, a u epidemiološkim studijama povezanost sa rakom pluća često je najjača među ljudima koji nikada nisu pušili.”
To je u saopštenju povodom objavljivanja studije rekla Jing Vang, viši glavni naučnik za epidemiološka istraživanja u Američkom društvu za borbu protiv raka i jedan od dvoje starijih autora rada. “To nam govori da se biološki dešava nešto važno, ali i dalje ne razumemo mehanizme”, dodala je.
Kako je studija rađena
U analizu je ušlo 1.357 učesnika iz kohorti Studije prevencije raka, dugogodišnjeg američkog istraživanja koje prati zdravlje velikih grupa ljudi kroz decenije. Svima je krv uzeta dok su još bili zdravi, a deo njih je godinama kasnije oboleo od raka pluća.
U svakom uzorku mereno je više od 1.100 metabolita, malih molekula koji nastaju u razmeni materija i kruže krvlju. Njihov ukupan sastav naziva se metabolom i menja se i sa ishranom, i sa navikama, i sa onim što čovek udiše. Nivo zagađenja procenjivan je prema adresi stanovanja svakog učesnika na dan vađenja krvi, a u obzir su uzete čestice iz vazduha, ozon i izduvni gasovi iz saobraćaja.
Poređenjem krvi onih koji su kasnije oboleli sa krvlju onih koji su ostali zdravi izdvojeno je osam metabolita vezanih i za izloženost i za kasniju bolest. Za četiri je utvrđeno da posreduju u vezi između zagađivača i raka pluća. Pogođena su četiri metabolička puta:
- upala
- oksidativni stres
- detoksikacija
- energetski metabolizam
Deo označenih jedinjenja vezan je za antioksidativnu odbranu organizma. Drugi deo tiče se prerade furana, toksičnog nusproizvoda sagorevanja goriva, drveta i duvana, što otvara pitanje da li saobraćajne i industrijske emisije unutar tela ostavljaju štetu sličnu duvanskoj. Nalaz je ostao statistički značajan i kada je u obzir uzet pušački status učesnika.
Zašto je bitno ko ispada iz skrininga?
Rak pluća je vodeći uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Državama, a redovan skrining se tamo preporučuje samo odraslima između 50 i 80 godina sa ozbiljnom pušačkom istorijom. Ko nije pušio, po pravilu se ne pregleda.
“Iako je pušenje ključni faktor rizika za rak pluća, više od polovine karcinoma pluća dijagnostikuje se kod ljudi koji nikada nisu pušili ili koji jesu pušili, ali ne ispunjavaju uslove za skrining na rak pluća.”
Tako je u istom saopštenju naveo Donghaj Ljang, vanredni profesor zaštite zdravlja životne sredine na Rolins školi javnog zdravlja i drugi stariji autor. Razumevanje faktora rizika koji nisu vezani za pušenje, kao što je zagađenje vazduha, važno je za prevenciju raka i rano otkrivanje, poručio je.
“Ono što je posebno uzbudljivo u ovoj studiji jeste to što smo sada identifikovali merljive promene u ljudskom metabolomu krvi povezane sa izloženošću zagađenju vazduha, i to godinama pre nego što je rak pluća dijagnostikovan.”
Šta ovaj rad ne dokazuje
Studija je posmatračka. Ona pokazuje da su izloženost, promene u krvi i kasnija bolest povezani, ali ne dokazuje da zagađenje vazduha kroz baš te molekule uzrokuje rak pluća. Autori svoje nalaze sami opisuju kao rad koji postavlja hipoteze, a ne kao konačan dokaz.
Uzorak je i uska tačka rada. Učesnici su bili pretežno stariji i beli, pa autori izričito traže proveru na raznovrsnijim populacijama pre bilo kakvog zaključka o opštoj primeni. Iz osam metabolita ne sledi test koji bi neko sutra mogao da uradi u laboratoriji, jer bi za to bila potrebna nezavisna replikacija na drugim kohortama i dokaz da marker predviđa bolest bolje od podataka koje lekar ionako ima.
Ono što ostaje jeste merljiv trag. Vazduh se do sada u ovakvim istraživanjima merio na ulici, sada je izmeren i u krvi.
