Skoplje beleži peti smrtni slučaj od Zapadnog Nila

Univerzitetska klinika za infektivne bolesti u Skoplju saopštila je 22. avgusta da je zabeležen peti smrtni slučaj povezan sa virusom Zapadnog Nila u Severnoj Makedoniji, otkako je epidemija početkom avgusta proglašena u prestonici i okolnim opštinama. Podatak je važan i za Srbiju: Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) uvrstio je ove sezone i našu zemlju među 12 evropskih država sa potvrđenim slučajevima virusa, a prvi smrtni ishod kod suseda zabeležili smo 13. avgusta, u tekstu “Skoplje: prvi umrli od groznice Zapadnog Nila”.

Direktor klinike Fadil Cana naveo je da je preminuo 73-godišnji muškarac iz skopskog naselja Aerodrom. Pacijent je primljen sa teškom kliničkom slikom i ozbiljnim pridruženim bolestima, a ceo boravak od 22 dana proveo je na odeljenju intenzivne nege, priključen na respiratornu podršku.

“Pacijent je na klinici bio 22 dana i od samog prijema bio je u veoma teškom stanju”, rekao je Cana u izjavi povodom petog smrtnog slučaja.

Groznica Zapadnog Nila je virusna bolest koju najčešće prenose zaraženi komarci, a teži oblici infekcije mogu da dovedu do ozbiljnih neuroloških komplikacija, zbog kojih se pacijenti sa izraženim simptomima po pravilu leče na odeljenjima intenzivne nege.

Prema rečima direktora klinike, u Severnoj Makedoniji je do sada potvrđeno najmanje 43 slučaja zaraze virusom Zapadnog Nila, a najveći broj je registrovan u poslednje tri nedelje. Na Klinici za infektivne bolesti trenutno je hospitalizovano između 20 i 21 pacijenta, a novi bolesnici sa simptomima primaju se gotovo svakog dana.

Ministar zdravlja Severne Makedonije Sašo Klekovski pozvao je građane da preduzmu mere opreza. Zatražio je i da se prijavljuju uginule ptice, za koje se smatra da su rezervoar virusa.

“Poduzmu mjere opreza, pa čak i da isprazne bazene”, poručio je Klekovski u pozivu građanima.

U Skoplju i okolnim područjima sprovode se opsežne akcije zaprašivanja protiv komaraca, uključujući prskanje oko kanala za navodnjavanje i vodenih površina, gde se insekti najčešće razmnožavaju. Epidemija je u nekoliko opština glavnog grada i okolnim mestima proglašena početkom avgusta, kada je broj zaraženih počeo naglo da raste.

Da li postoji lek protiv virusa Zapadnog Nila?

Svetska zdravstvena organizacija navodi da protiv virusa Zapadnog Nila ne postoji ni vakcina ni specifičan lek. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma, a teži slučajevi zahtevaju bolničku potpornu terapiju, što objašnjava i zašto kapaciteti skopske klinike ostaju pod pritiskom dok epidemija traje.

Virus Zapadnog Nila je u Severnoj Makedoniji, prema pisanju hrvatskog Indexa, prvi put zabeležen 2011. godine, a do kraja prošle godine je u zemlji potvrđeno svega 54 slučaja tokom čitave decenije. Isti izveštaj o ovogodišnjoj sezoni navodi da je prvi ovogodišnji slučaj registrovan 15. maja.

Prema ranijem saopštenju ECDC, virus je ove godine potvrđen i u Albaniji, Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, na Kosovu, u Nizozemskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Srbiji i Španiji, pored Severne Makedonije. U Evropi se većina zaraza kod ljudi beleži tokom sezone komaraca, od kasnog proleća do jeseni, a vrhunac prenošenja virusa po pravilu pada između jula i septembra. To znači da nadležne službe u Skoplju najavljuju nastavak akcija zaprašivanja u narednim nedeljama, dok se broj hospitalizovanih na Klinici za infektivne bolesti prati iz dana u dan.