Preminula Ada Jonat, nobelovka koja je razotkrila ribozom

Institut Vajcman za nauku saopštio je da je u ponedeljak, 31. avgusta 2026. godine, u 87. godini preminula profesorka Ada Jonat, dobitnica Nobelove nagrade za hemiju 2009. godine. Jonat je decenijama radila u Odeljenju za hemijsku i strukturnu biologiju tog instituta u Rehovotu, gde je kao mlada istraživačica krenula da rastumači strukturu ribozoma, sitne i složene mašinerije koja u ćeliji proizvodi proteine. Njeno otkriće je kasnije pomoglo da se razume kako pojedini antibiotici deluju na bakterije, i time otvorilo put ka razvoju novih lekova protiv bakterija otpornih na postojeću terapiju.

Rođena je u Jerusalimu 1939. godine i odrastala je u siromašnoj porodici u četvrti Geula, pošto je rano izgubila oca. Počela je da radi pre nego što je napunila 12 godina, a kada se porodica preselila u Tel Aviv, davala je časove matematike drugim učenicima kako bi platila školarinu za srednju školu. Diplomirala je hemiju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, a 1968. godine je na Institutu Vajcman doktorirala rendgensku kristalografiju. Nakon doktorata otišla je na postdoktorske studije u Sjedinjene Američke Države, na Univerzitet Karnegi Melon i Masačusetski institut za tehnologiju, pre nego što se sedamdesetih godina vratila u Izrael i osnovala prvu izraelsku laboratoriju za proteinsku kristalografiju.

Zadatak koji je sebi zadala u toj laboratoriji smatran je u tadašnjoj nauci gotovo neizvodljivim, proizvesti kristale ribozoma, kompleksa toliko velikog i nestabilnog da su ga vodeći svetski timovi pre nje pokušavali i odustajali. Prema saopštenju Instituta Vajcman, do prvih kristala je Jonat sa saradnicima došla tek 1980. godine, posle oko 25.000 pokušaja. Naredne dve decenije njeni timovi su usavršavali metod, uključujući tehniku zamrzavanja kristala koja je smanjila oštećenja izazvana rendgenskim zracima. Godine 2000. njeni timovi na Institutu Vajcman i u istraživačkoj jedinici Maks Plank društva u Hamburgu odredili su kompletne trodimenzionalne strukture obe podjedinice bakterijskog ribozoma, a već naredne godine pokazali su kako se antibiotici vezuju za bakterijski ribozom i time sprečavaju bakteriju da proizvodi nove proteine.

Za to istraživanje je 2009. godine dobila Nobelovu nagradu za hemiju, kao prva Izraelka koja je ikada osvojila Nobelovu nagradu i prva žena posle 45 godina koja je nagrađena u toj oblasti. Bila je dugogodišnja direktorka Mejzer centra za strukturnu biologiju na Institutu Vajcman, članica Nacionalne akademije nauka SAD, Američke akademije umetnosti i nauka i Izraelske akademije nauka, i nosilac počasnih doktorata sa oko 40 univerziteta širom sveta, među njima Oksforda, Njujorškog univerziteta i Moskovskog državnog univerziteta.

Predsednik Instituta Vajcman, profesor Alon Cen, rekao je u saopštenju povodom njene smrti:

Ada je bila izuzetan naučnik koji nikada nije oklevao da izabere put koji su drugi smatrali nemogućim i da ga decenijama sledi sa odlučnošću, radoznalošću i hrabrošću.

Institut je u saopštenju naveo i da je njeno otkriće pomoglo da se “utre put razvoju naprednijih antibiotika i borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike”.

Jonat se poslednjih godina javno oglašavala i van laboratorije. Godine 2023. potpisala je otvoreno pismo sa još šest dobitnika Nobelove nagrade, kojim su upozorili na najavljene izmene u pravosuđu i njihov mogući uticaj na nauku i visoko obrazovanje u Izraelu. Prema saopštenju Instituta Vajcman, do poslednjih dana života vodila je aktivnu laboratoriju, objavljivala radove i održavala naučnu saradnju. Iza nje su ostale ćerka Hagit i unuka Noa.