Teška astma povezana s promenama u beloj masi mozga
Studija sa kongresa Evropskog respiratornog društva u Barseloni prvi put povezuje jačinu upale kod teške astme sa promenama u građi mozga, ali ne dokazuje uzrok.
Ljudi koji žive sa teškim oblikom astme imaju blago drugačiju građu mozga u odnosu na osobe čija je astma dobro kontrolisana, pokazuje novo istraživanje predstavljeno danas na kongresu Evropskog respiratornog društva u Barseloni. Studija je prva koja jačinu upale kod astme povezuje sa merljivim razlikama u strukturi mozga, a vodile su je ustanove NIHR Biomedical Research Centre u Bristolu i City St George’s, Univerzitet u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ranija istraživanja su već nagoveštavala da astma može biti povezana sa promenama u mozgu, ali nije bilo jasno da li su te promene izraženije kod teških oblika bolesti. Teška astma tipa 2 posledica je preterano aktivnog imunskog odgovora, donosi trajnu upalu, česte napade i probleme sa disanjem, a deo pacijenata teško reaguje na terapiju i pored više lekova istovremeno.
Snimanjem je obuhvaćeno 50 ljudi sa teškom astmom tipa 2 i 25 ljudi sa blagom ili umerenom astmom istog tipa koja je dobro pod kontrolom. Korišćena je magnetna rezonanca sa tehnikom poznatom kao kvazidifuziono snimanje, koja otkriva mikroskopsku građu puteva bele mase, mreže koja povezuje različite delove mozga i prenosi signale među njima.
Kod grupe sa teškom astmom bela masa je bila manje uređena nego kod grupe čija je bolest pod kontrolom. Pronađene su i razlike u veličini hipokampusa i u građi slepoočnih režnjeva. Što je nivo upale tipa 2 bio viši, razlike u beloj masi bile su veće, što upućuje na moguću vezu između upale kod teške astme i promena u mozgu.
Nalaze je predstavio doktor Džordž Nava, klinički predavač u Bristolskoj akademskoj jedinici za respiratorne bolesti. On je objasnio zašto je tim krenuo u ovo istraživanje.
“Astma se obično smatra bolešću pluća, ali sve više dokaza upućuje na to da njeni efekti mogu ići znatno dalje od disajnih puteva. Pronašli smo merljive razlike u strukturi mozga kod ljudi sa teškom astmom tipa 2 u poređenju sa ljudima čija je astma bila blaga do umerena i dobro kontrolisana.”
Nava je dodao i ogradu koja se odnosi na uzročnost.
“Ova studija ne dokazuje da upala izaziva ove promene, ali ukazuje na to da bi mogla postojati biološka veza koja zaslužuje dalje istraživanje.”
Tim sada ispituje da li se te razlike menjaju nakon što pacijenti počnu terapiju usmerenu na upalu koja pokreće tešku astmu tipa 2. Glavni istraživač, profesor Džejms Dod sa Univerziteta u Bristolu, rekao je da je to ključno pitanje za nastavak rada.
“Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li se ove promene u mozgu mogu sprečiti ili vratiti unazad. Nadamo se da će naš dalji rad pomoći da se na to odgovori.”
Komentar uz predstavljanje rada dao je profesor Apostolos Bosios, predsedavajući sekcije Evropskog respiratornog društva za bolesti disajnih puteva, astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i hronični kašalj, vanredni profesor respiratorne medicine na Karolinska institutu u Švedskoj, koji nije učestvovao u istraživanju.
“Otprilike 5 do 10 odsto pacijenata razvije težak oblik bolesti, koji karakterišu trajni simptomi, česta pogoršanja i upala koja ne prestaje.”
Po podacima koje navodi Evropsko respiratorno društvo, upravo toliko, između 5 i 10 odsto obolelih od astme, razvije ovaj teži oblik bolesti, sa stalnim tegobama i upalom koja se ne povlači ni uz intenzivnu terapiju.
Istraživanje, predstavljeno na kongresu u Barseloni, ima jasne granice. Ne dokazuje da upala uzrokuje promene u mozgu, samo da su te promene povezane sa njenim nivoom. Nije poznato ni da li se uočene razlike u beloj masi, hipokampusu i slepoočnim režnjevima mogu sprečiti ili vratiti unazad terapijom, a odgovor na to pitanje tim iz Bristola tek priprema u narednoj fazi rada.
