Merkur se skupio do 23 kilometra, pokazuje novo istraživanje
Novo istraživanje pomera procenu skupljanja Merkura naviše za 10 do 30 odsto, dva meseca pre nego što sonda BepiColombo pokuša da tu meru proveri laserom u orbiti planete.
Novo istraživanje pokazuje da se Merkur skupio znatno više nego što se do sada procenjivalo, možda i do 23 kilometra u prečniku otkako je nastao. Rad je objavljen 10. septembra 2026. u časopisu Geophysical Research Letters, pod naslovom “Underestimation of Planetary Contraction due to Obscuration by Surface Roughness: The Case of Mercury”, uz oznaku 10.1029/2026GL12406. Glavni autor je Gaku Nišijama, planetolog koga portal phys.org vodi kao naučnika Instituta za svemirska istraživanja Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemir, dok ga agencijski tekst koji prenose kanadski i američki mediji predstavlja kao istraživača sa Univerziteta Hokaido u Japanu. Nalaz dolazi u trenutku kada je posebno važan: dva meseca pre nego što evropsko-japanska sonda BepiColombo uđe u orbitu Merkura i pokuša da meru skupljanja proveri laserom.
Merkur, najmanja i Suncu najbliža planeta Sunčevog sistema, nastao je pre otprilike 4,5 milijarde godina, u seriji sudara stena i asteroida oko mlade zvezde. Ta energija je zagrejala planetu, a njeno gvozdeno jezgro, preveliko u odnosu na veličinu planete, otada se hladi i skuplja zajedno sa omotačem i korom. Kako se unutrašnjost stešnjava, spoljašnji sloj se nabira i puca, formirajući tektonske oblike poznate kao odsečci i grebeni. Do sada se procenjivalo da je Merkur u tom procesu izgubio između 4 i 16 kilometara prečnika. Stepen skupljanja nije samo geološka kurioznost: pomaže istraživačima da procene veličinu metalnog jezgra planete, udeo lakih elemenata poput silicijuma u njemu i početnu temperaturu Merkura.
Kako je tim došao do nove procene
Nišijama i njegov tim su za novi rad spojili ranije mape geoloških tragova skupljanja sa novim mapama hrapavosti čitave površine planete, dakle merom koliko je teren neravan. Po prvi put je pokazano da najhrapaviji delovi Merkura imaju najmanje vidljivih bora. “To nas je navelo na pomisao da postoji proces koji zaklanja te strukture”, rekao je Nišijama, opisujući zaključak da krš izbačen iz udarnih kratera verovatno zatrpava nabore u tim područjima, slično svežem šljunku koji prekrije kolotrage na putu. Kada su tim rezultatom korigovali procenu za čitavu planetu, uključujući i hrapave predele gde su tragovi skupljanja skriveni, tim je došao do broja koji je za 10 do 30 odsto veći od dosadašnjeg.
Tu se izvori delimično razilaze u konkretnoj brojci. Portal phys.org, u uvodu sopstvenog teksta, navodi da je reč o gubitku od blizu 19 kilometara ukupnog prečnika otkako je planeta nastala. Agencijski tekst Asošijeted presa, koji prenose kanadski CP24 i američki Local10, navodi da skupljanje može iznositi i do 23 kilometra, uz napomenu da je Merkur danas prečnika od jedva 4.900 kilometara (oko 3.000 milja). Sam rad, prema opisu u telu phys.org teksta, gornju granicu novog raspona stavlja na 14,5 milja, odnosno 23 kilometra, naspram ranije procene od 2,5 do 10 milja (4 do 16 kilometara). Razlika između 19 i 23 kilometra u izvorima nije objašnjena, ali oba broja nose istu poentu: procena je veća nego što se mislilo, i to znatno.
Nišijama je za agencijski tekst rekao: “Prilično smo uzbuđeni, deluje kao da se približavamo stvarnoj slici razvoja Merkura.” Za phys.org je dodao i konkretniju ocenu sopstvenog nalaza:
“30 odsto je malo iznenađujuće, ali ispravljeni iznos skupljanja mi zapravo ima smisla.”
Prema tumačenju autora izvornog teksta, ispravljena procena je time bliža onome što bi se očekivalo na osnovu fizike hlađenja planete ovakve veličine, što novi nalaz čini konzistentnijim sa postojećim modelima unutrašnjosti Merkura.
Podaci na kojima se procena zasniva potiču uglavnom od sonde MESSENGER, američke NASA-ine misije koja je Merkur proučavala do 2015. godine i koja je pouzdano mogla da meri oblike veće od pet kilometara. Pre nje je Merkur, sedamdesetih godina prošlog veka, snimila jedino sonda Mariner 10, tako da do sada postoje samo dve ranije misije ka ovoj planeti.
Šta se očekuje od sonde BepiColombo
U novembru 2026. u orbitu Merkura ulazi BepiColombo, zajednički projekat Evropske svemirske agencije i Japanske agencije za istraživanje svemira. Nišijama je deo naučnog tima misije i računa da će njen laserski instrument dati precizniju potvrdu koliko se Merkur zaista skupio usled hlađenja iznutra. Snimci veće rezolucije od dosadašnjih trebalo bi da počnu da stižu odmah po ulasku sonde u orbitu, i istraživači poput Nišijame se nadaju da će oni otkriti odsečke, grebene i udarne kratere u više detalja nego ikada ranije.
Šta ovo istraživanje ne dokazuje
Rad ne meri skupljanje Merkura direktno, nego ga procenjuje na osnovu modela: tim je pretpostavio da bi hrapava područja, da nisu prekrivena kršem, nosila otprilike isti udeo vidljivih bora kao glatkiji tereni, i iz te pretpostavke izveo koliko je tragova verovatno sakriveno ispod površine. To nije isto što i laserski izmerena promena prečnika, koju bi tek trebalo da donese BepiColombo. Nišijama sam navodi da bi ispravljena procena mogla biti i veća od one koju je njegov tim izračunao, što znači da je 23 kilometra pre gornja granica trenutnog znanja nego konačan broj. Dok laserski podaci sa BepiColomba ne stignu, tačan iznos skupljanja Merkura ostaje procena izvedena iz vidljivih geoloških tragova, a ne izmerena činjenica.
