Japanska sonda MMX krenula ka Marsu po uzorak sa Fobosa
Sonda se odvojila od gornjeg stepena rakete H3 oko 71 minut posle poletanja iz Tanegašime i na putu je ka Marsu, a uzorak sa Fobosa na Zemlju stiže 2031.
Japanska svemirska agencija JAXA lansirala je sondu MMX (Martian Moons eXploration) u utorak, 20. oktobra 2026, u 04.41 po lokalnom vremenu. Raketa H3 poletela je sa lansirne rampe 2 u svemirskom centru Tanegašima, što je 19.41 po UTC, odnosno 21.41 u Srbiji u ponedeljak, 19. oktobra. Lansiranje je bilo u terminu koji smo najavili u ranijem tekstu o ovoj misiji. Cilj putovanja je Fobos, veći od dva Marsova meseca, sa kog sonda treba da donese uzorak tla.
Kako je protekao let rakete H3?
Bio je to deseti let rakete H3 i prvi put da ona nosi teret dalje od Zemljine orbite. Četiri čvrsta pomoćna motora odbačena su u parovima pre isteka druge minute leta, a odmah zatim i oplata. Drugi stepen na vodonik upalio se dva puta. Drugo paljenje, oko sat i četiri minuta posle poletanja, postavilo je sondu na putanju ka Marsu pri brzini od oko 38.858 km/h, prema podatku sajta Space.com koji prenosi Hardware Busters. Sonda se od gornjeg stepena odvojila oko 71 minut posle poletanja.
JAXA je u saopštenju posle lansiranja bila kratka: „The H3 Launch Vehicle flew as planned.“
Taj podatak ima težinu zbog prošlosti rakete. Let broj 8 propao je 22. decembra 2025, kada se drugi stepen nije normalno ponovo upalio, pa je navigacioni satelit Michibiki 5 ostao ispod planirane orbite. Raketa je u službu vraćena 12. juna 2026, a let broj 9 usledio je 11. avgusta 2026 i postavio u orbitu satelit Michibiki 7. MMX je zato treći uzastopni uspeh posle tog neuspeha. Sama misija prvobitno je trebalo da krene 2024, ali je kasnila zbog problema sa H3, a povoljan raspored Zemlje i Marsa za efikasan prelet ponavlja se otprilike na 26 meseci.
Eliot Sefton Neš, projektni naučnik ESA za misiju MMX, rekao je u izjavi posle lansiranja: „JAXA’s H3 launcher performed fantastically to send MMX onward to Mars“, što bi u prevodu bilo da je japanska raketa sondu odlično poslala ka Marsu.
Šta sonda radi do 2031?
Raspored je dug i strpljiv:
- avgust 2027: ulazak u orbitu Marsa
- od septembra 2027: orbita oko Fobosa i oko godinu i po daljinskog snimanja Fobosa i Dejmosa
- početak 2029: spuštanje rovera IDEFIX
- 2030: dva spuštanja glavne letelice radi uzimanja tla
- novembar 2030: polazak ka Zemlji
- 2031: povratna kapsula pada u Australiji
Rover IDEFIX težak je 25 kilograma, napravile su ga francuska svemirska agencija CNES i nemački DLR, a nosi četiri od ukupno 11 naučnih instrumenata misije. Zbog slabe gravitacije Fobosa na njegovoj površini težio bi oko 15 grama.
Cilj je da se sa Fobosa uzme najmanje 10 grama tla. Najmanje 15 odsto uzorka namenjeno je NASA centru Džonson. Zbog slabe gravitacije, dva spuštanja na telo prečnika oko 22 kilometra smatraju se delikatnim poslom, a između lansiranja i kapsule u Australiji je još pet godina leta, ulaska u orbitu, postavljanja rovera i spuštanja.
Zašto je Fobos meta, a ne neki asteroid?
Fobos je prečnika oko 22 kilometra, a Dejmos je otprilike upola manji. Oba izgledaju kao asteroidi, ali pitanje njihovog porekla nije rešeno: mogu biti zarobljeni asteroidi ili ostaci materijala izbačenog u orbitu posle velikog udara u Mars. Prema ESA, samo uzorak može da odluči između ta dva objašnjenja. Sefton Neš je to u izjavi ESA sažeo ovako: „Bringing samples to our most sophisticated labs here on Earth is a multiplier for discoveries“.
Za Japan ovo nije prvi povratak uzorka. Hayabusa je donela zrnca asteroida Itokava, a Hayabusa2 uzorke Rjugua 2020. Materijal sa meseca Marsa niko do sada nije vratio, a poslednji pokušaj, ruski Fobos-Grunt iz 2011, nikad nije napustio Zemljinu orbitu.
Ko u misiji šta daje?
Misiju predvodi JAXA u saradnji sa NASA, CNES, DLR i ESA. Letelica ima tri modula: pogonski, istraživački i povratni. NASA je uložila oko 87 miliona dolara, a obezbedila je spektrometar MEGANE iz laboratorije APL univerziteta Džons Hopkins i pneumatski uzorkivač firme Honeybee Robotics. ESA učestvuje kao Mission of Opportunity u okviru svog naučnog programa: daje opremu za komunikaciju sa dubokim svemirom, uključujući transponder i pojačivač snage, a mreža antena Estrack slaće komande sondi i primati njene podatke.
Šta lansiranje ne dokazuje?
Uspešan polazak govori samo o raketi i prvom koraku. Sonda još nije stigla do Marsa, nijedan uzorak nije uzet i nijedan od planiranih manevara oko Fobosa nije izveden. Pitanje o poreklu Marsovih meseci ostaje otvoreno do analize materijala u laboratorijama, a prvi takav uzorak, ako sve prođe po planu, stiže tek 2031.
