Krater Stikni otkriva kada je nastao Fobos
Nova kompjuterska analiza kratera Stikni na Fobosu testira dve suprotstavljene teorije o poreklu marsovskog meseca, čiji je udar star ili 4,2 ili 2,6 milijardi godina.
Tim naučnika sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu kompjuterski je modelovao kakav trag u unutrašnjosti Fobosa mora da je ostavio udar koji je napravio krater Stikni, i taj model sada služi kao test za dve suprotstavljene teorije o poreklu manjeg Marsovog meseca. Rad pod naslovom “Stickney’s impact on Phobos geophysical observables”, čiji su autori Benjamin Hazer, doktorand planetarne nauke, i Tomas Andert, objavljen je u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (tom 548, broj 4, oznaka 10.1093/mnras/stag753), a šira medijska obrada teksta o njemu izašla je 19. septembra. Vest dolazi uoči japanske misije koja krajem godine polazi po prvi uzorak sa površine Fobosa i koja bi mogla da pomeri spor koji sami kompjuterski modeli ne mogu da reše.
Fobos ima srednji prečnik od svega 22,2 kilometra i oko Marsa napravi pun krug za 7 sati i 39 minuta, što ga čini jednim od najbrže obilazećih tela u Sunčevom sistemu. Njegovo poreklo je decenijama otvoreno pitanje planetarne nauke. Jedna teorija kaže da je Fobos nastao od krša izbačenog u orbitu posle ogromnog udara u sam Mars, kroz koji se formirao disk materijala oko planete, iz kog su kasnije nastala oba njena meseca, Fobos i Dejmos. Druga teorija kaže da je Fobos asteroid koji je Mars kasnije zarobio svojom gravitacijom, na šta upućuju njegov nepravilan oblik i spektralne osobine slične takozvanim rubble pile asteroidima, telima sastavljenim od mnogo komada stene koje drži zajedno samo slaba gravitacija, a ne čvrsta struktura.
Hazer i Andert nisu merili Fobos direktno, nego su računski proverili šta udar koji je stvorio krater prečnika oko 9 kilometara, dakle skoro polovinu prečnika celog tela, mora da znači za unutrašnju građu meseca da bi Fobos preživeo takav udar bez raspadanja. U radu su ispitivali kako zgusnuta masa ispod Stiknija utiče na gravitacioni signal Fobosa, njegove momente inercije i amplitudu libracije, dakle na način na koji se mesec ljulja i osciluje u orbiti. Reč je o modelovanju, ne o novom direktnom merenju: ulazni podaci su poznat oblik, prečnik i orbitalni period Fobosa, a model proverava koje kombinacije gustine i unutrašnje strukture su uopšte fizički moguće.
Pretpostavili biste da bi takav udar razbio Fobos, osim ako telo nema veoma nisku ujednačenu gustinu, kao sunđer koji može da apsorbuje takav udar
kaže Hazer. Prema modelu, preživljavanje udara traži poroznu i relativno ujednačenu unutrašnjost, a procene dopuštaju i vodeni led u toj unutrašnjosti, kao i zgusnutu masu duž ekvatorijalnog pojasa, verovatno posledicu toplote koja je pri udaru istopila i sabila stenu ispod kratera.
Od toga koja je teorija tačna zavisi i starost samog udara. Ako je Fobos nastao od krša posle udara u Mars, onda je sudar koji je stvorio Stikni star oko 4,2 milijarde godina. Ako je Fobos zarobljeni asteroid, isti udar bi bio znatno mlađi, star oko 2,6 milijardi godina. Izvori se pritom razilaze oko toga kada je sam rad objavljen: ScienceDaily ga vodi kao publikaciju iz 2026. godine bez preciznog datuma, dok SciTechDaily navodi 21. april 2026. kao datum objave u MNRAS-u, a tekst koji ga je preneo široj publici izašao je tek 19. septembra.
Odgovor bi mogla da donese japanska misija Martian Moons eXploration (MMX), koju vodi Japanska svemirska agencija (JAXA) i koja polazi krajem 2026. godine. Sonda će pokušati da uđe u kvazi-stabilnu orbitu oko Fobosa, što je, prema Hazeru, izuzetno težak manevar jer oko ovog meseca u strogom smislu ne postoji stabilna orbita, budući da je njegovo sopstveno gravitaciono polje mnogo slabije od gravitacije obližnjeg Marsa. MMX nosi dva sistema za uzorkovanje: jedan sakuplja jezgro tla do dubine od 2 santimetra, dok drugi, pneumatski uzorkivač koji obezbeđuje NASA, ispaljuje pod pritiskom gas u površinu kako bi materijal podigao u sabirni kontejner. Prikupljeni uzorci trebalo bi da stignu na Zemlju sredinom 2031. godine, u kapsuli napravljenoj da izdrži ponovni ulazak u atmosferu.
Model Hazera i Anderta ne odgovara na pitanje koja je od dve teorije tačna, on samo pokazuje koje unutrašnje strukture su fizički dozvoljene ako je krater Stikni zaista nastao onako kako se pretpostavlja. To znači da ni starost od 4,2, ni starost od 2,6 milijardi godina nisu ovim radom dokazane, nego su i dalje uslovne, vezane za to koja teorija porekla na kraju bude potvrđena. Rad takođe ne meri stvarno gravitaciono polje Fobosa, nego proverava koje bi vrednosti tog polja bile u skladu sa poznatim oblikom i orbitom meseca, dok direktno merenje ostaje zadatak budućih misija poput MMX-a. Dok se ne prikupe i ne analiziraju stvarni uzorci sa površine, pitanje porekla Fobosa ostaje otvoreno.
