Superbljeskove zvezde KIC 2852961 pokreće magnetni dinamo
Tim opservatorije Konkoli pokazuje da bljeskove crvenog džina KIC 2852961 pokreće njegova unutrašnja magnetna aktivnost, a da pratilac deluje samo posredno, plimskim silama.
Ukratko
- Zvezda: crveni džin KIC 2852961, poluprečnika oko 12 Sunčevih, u dvojnom sistemu sa slabom patuljastom zvezdom
- Nalaz: superbljeskove pokreće unutrašnji magnetni dinamo džina, a ne direktno pratilac
- Status rada: poslat časopisu Astronomy & Astrophysics, izvori se razilaze oko toga da li je prihvaćen
Tim sa opservatorije Konkoli u Budimpešti, koja pripada istraživačkom centru HUN-REN CSFK, objasnio je zašto crveni džin KIC 2852961 daje najjače bljeskove u celom polju koje je snimao NASA svemirski teleskop Kepler. Vodeći autor je Žolt Kevari (Zsolt Kővári), a na radu potpisuje 14 autora, među njima K. Olah, K. Vida, L. Kriskovič i B. Šeli. Rad je 8. oktobra 2026. postavljen na arXiv, a javnost je za njega čula 21. oktobra, kada ga je preneo portal Phys.org.
Superbljesak je eksplozivno oslobađanje magnetne energije na zvezdi, toliko snažno da prevazilazi i najjače bljeskove koje Sunce može da proizvede. Isti tim je 2020. u časopisu Astronomy & Astrophysics katalogizovao 59 potvrđenih bljeskova ove zvezde iz celog skupa podataka Keplera, sa energijama od 10³⁵ do 10³⁸ erga (10²⁸ do 10³¹ džula). Tada su zaključili da bljeskovi i superbljeskovi na vrlo različitim zvezdama verovatno dele isti fizički mehanizam. Novi rad pita nešto određenije: šta pokreće bljeskove baš na ovoj zvezdi.
„We wanted to find out what makes this particular star so extreme.“
Tako je Kevari za Phys.org objasnio polazište istraživanja. U prevodu, rekao je da su hteli da saznaju šta ovu zvezdu čini tako ekstremnom.
Šta je pokazala nova merenja?
Autori su kombinovali zemaljsku spektroskopiju, fotometriju Keplera i podatke evropske misije Gaja. Merenja radijalne brzine potvrdila su da je KIC 2852961 glavna komponenta tesnog dvojnog sistema, a da je pratilac slaba patuljasta zvezda.
Plimske sile pratioca počele su da deluju kada se zvezda naduvala u crvenog džina. Vreme potrebno da se orbita iskruži raste sa odnosom rastojanja i poluprečnika zvezde na osmi stepen, pa su sile koje su na glavnom nizu bile zanemarljive postale veoma efikasne kada je zvezda narasla na današnjih oko 12 Sunčevih poluprečnika. Sistem je zbog toga skoro, ali ne potpuno, plimski zaključan: rotacija džina gotovo prati orbitalno kretanje.
To „skoro“ je ključno. Zvezde ne rotiraju kao kruto telo, nego se različite geografske širine okreću različitom brzinom, što se zove diferencijalna rotacija. Na Suncu ekvator rotira brže od polova. Kod KIC 2852961 plima je diferencijalnu rotaciju jako ograničila, ali je nije ugasila, a preostali deo pokreće magnetni dinamo, proces u kome zvezda stalno stvara i pojačava sopstveno magnetno polje.
„Differential rotation plays a dual role.“
Kevari je to ovako sažeo, a u prevodu to znači da diferencijalna rotacija ima dvostruku ulogu. Prema autorima, ona održava velike zvezdane pege na površini, a istovremeno uvija i smiče magnetne linije korone iznad njih, i kada se te napregnute linije ponovo povežu, nastaje superbljesak.
Zašto pratilac ne izaziva bljeskove direktno?
Logična pretpostavka bila je da blizak pratilac pokreće bljeskove povezivanjem magnetnih polja dve zvezde. Tim je proverio da li se bljeskovi grupišu na određenim fazama orbite i takvu zavisnost nije našao. Pratilac je zato, kako zaključuju autori, imao posrednu ulogu: plimskim ubrzanjem rotacije stvorio je uslove za efikasan dinamo.
Velike tamne pege su u toj slici rezervoari magnetne energije. Svetlost KIC 2852961 jako varira dok se zvezda okreće, a tu promenu izazivaju pege koje prekrivaju veliki deo površine. Što je pokrivenost veća, više je energije dostupno za bljesak, pa rad potvrđuje bliskost veze između veličine pega i energije bljeskova.
Šta ovo ne dokazuje?
Rad analizira jednu zvezdu, pa ne dokazuje da isti mehanizam stoji iza bljeskova drugih crvenih džinova u dvojnim sistemima. Odsustvo zavisnosti bljeskova od faze orbite znači da direktno okidanje nije uočeno u ovim podacima, ne da je dokazano da ga nema ni u jednom drugom sistemu. Uz to, status rada nije jasan: Phys.org piše da je prihvaćen u časopisu Astronomy & Astrophysics, dok arXiv navodi samo da je poslat časopisu posle dorade po zahtevu recenzenata. Dok recenzija nije zvanično završena, nalaze treba čitati kao preliminarne.
