Strategija Srbija 2030 prelazi u operativnu fazu
Plan koji je predstavljen u martu sa investicijama od 17 milijardi evra ulazi u fazu sprovođenja preko resornih ministarstava, opozicija traži parlamentarni nadzor.
Nacionalna strategija “Srbija 2030”, koju je predsednik Aleksandar Vučić predstavio 7. marta 2026. godine u Palati Srbija, ulazi u operativnu fazu sprovođenja preko resornih ministarstava, navedeno je iz Kabineta predsednika u toku maja. Dokument koji je tom prilikom javnosti izložen obuhvata vrednost programa od 17 milijardi evra do 2030. godine, sa daljim okvirom od 48 milijardi do 2035. godine, ne uračunavajući rashode za vojsku i policiju, navodi se u zvaničnom saopštenju Ministarstva za uštede i tehnološki razvoj.
Deset ključnih tačaka strategije, koje je predsednik izložio u dvosatnom obraćanju, obuhvataju očuvanje mira i vojne neutralnosti, povećanje životnog standarda, reformu zdravstva uz pet milijardi evra ulaganja i ukidanje lista čekanja, reformu obrazovanja, ulaganja od 14,4 milijarde evra u energetski sektor uključujući nuklearnu opciju, razvoj putne i železničke infrastrukture, ubrzanu evropsku integraciju, jačanje vojske i policije, razvoj i primenu veštačke inteligencije, kao i digitalni suverenitet, navodi portal must.gov.rs u svom prikazu.
Koje su ekonomske mere koje strategija predviđa za 2030. godinu?
Ekonomski ciljevi koji su definisani strategijom obuhvataju bruto domaći proizvod iznad 130 milijardi evra, što po stanovniku iznosi 20.755 evra, prosečnu platu od 1.700 evra i prosečnu penziju od 750 evra. Iz Fiskalnog saveta, koji je dokument analizirao tokom aprila, izneta je ocena da su ciljevi ambiciozni i da bi za njihovo ostvarenje bila potrebna stalna stopa rasta BDP-a od oko šest procenata godišnje, što prevazilazi prosečan rast u poslednjih deset godina.
Iz opozicionih redova, šefica poslaničke grupe Saveza za pobedu Srbije Marinika Tepić ocenila je da strategija “podseća na predizborni program, a ne na javnu politiku”, i pozvala na parlamentarnu raspravu o izvorima finansiranja. Vladeta Janković iz Narodne stranke postavio je pitanje strukture od 14,4 milijarde evra namenjenih energetici, posebno u kontekstu eventualnog nuklearnog projekta, koji bi po njegovoj oceni “morao imati prethodno javno izjašnjavanje o izboru tehnologije i partnera”. Sa istom rezervom, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka naveo je da bi razvojne odluke morale ispoštovati standarde procene uticaja na životnu sredinu.
Sa pozicije vlasti, ministarka za uštede i tehnološki razvoj Tamara Vučić Aleksić dodala je da su prvi konkretni projekti iz strategije već raspisani u oblasti obnovljivih izvora energije i da je za drugu polovinu 2026. godine planirano otvaranje konkursa za izgradnju regionalnih medicinskih centara. Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je dokument konzistentan sa srednjoročnim fiskalnim okvirom i da neće zahtevati povećanje javnog duga iznad granice od 50 procenata BDP-a.
Sa stanovišta evropske integracije, deo strategije koji se odnosi na ubrzanu evropsku integraciju, primećuje portal Balkan Insight, oslanja se na ideju “drugorazrednog članstva” koju je predsednik Vučić ranije pominjao u kontekstu pristupanja EU. Ta ideja je u Briselu prepoznata sa rezervom, jer komesarka za proširenje Marta Kos već u martu nije podržala zajednički predlog Vučića i albanskog premijera Edija Rame o posebnoj formuli integracije za pojedine kandidate.
U delu koji se odnosi na razvoj veštačke inteligencije, predsednik je u marčevskom obraćanju naveo da od njene primene “zavisi život, i nijedna nacija u budućnosti neće moći da se razvija bez nje”, što je formulacija na koju su ekonomisti reagovali sa rezervom. Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta ocenio je da bi konkretni programi za AI morali imati definisane indikatore uspeha, jer “bez merljivih ciljeva projekti rizikuju da postanu skupi a bez efekta”. Sa pozicije Privredne komore, predsednica Marija Marinković je dodala da privatni sektor već sprovodi vlastite inicijative u veštačkoj inteligenciji, posebno u finansijskim uslugama i logistici, i da očekuje da državna strategija definiše komplementarne, a ne konkurentske projekte.
Sledeći konkretni datum jeste prezentacija prvih operativnih dokumenata strategije, najavljena za 30. maj u Beogradu, kada se očekuje izlaganje resornih ministara o rasporedu projekata po godinama. Ostaje otvoreno pitanje kako će vlada uskladiti realizaciju ambicioznih razvojnih ciljeva sa kalendarima parlamentarnih izbora i evropskih pregovaračkih klastera.
