Venecijanska komisija o pravosudnim zakonima Srbije
Na 147. plenarnoj sednici 12. i 13. juna očekuje se konačno mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona Srbije, uz prisustvo predsednice Skupštine Ane Brnabić.
- Venecijanska komisija na 147. plenarnoj sednici 12. i 13. juna razmatra mišljenja za više zemalja, uključujući Srbiju.
- Za Srbiju su na dnevnom redu četiri zakona: o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu tužilaštva, o sudijama i o sedištima i nadležnosti sudova.
- Posle preliminarnog mišljenja i odgovora Beograda očekuje se konačno mišljenje važno za ocenu nezavisnosti pravosuđa na evropskom putu.
- Zasedanju prisustvuje predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Venecijanska komisija Saveta Evrope na svojoj 147. plenarnoj sednici, koja se održava 12. i 13. juna u Strazburu, treba da donese konačno mišljenje o setu pravosudnih zakona Srbije. Na istom zasedanju komisija razmatra mišljenja i za više drugih zemalja, ali je za Beograd ovo jedna od ključnih tačaka, jer se njena ocena tiče nezavisnosti pravosuđa, pitanja koje stoji u srži pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Zasedanju prisustvuje predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Na dnevnom redu su četiri propisa: zakon o javnom tužilaštvu, zakon o Visokom savetu tužilaštva, zakon o sudijama i zakon o sedištima i nadležnosti sudova. Oko ovog seta, još od faze nacrta, deo stručne javnosti i pojedini predstavnici Brisela imali su primedbe da pojedina rešenja mogu da naruše nezavisnost sudstva i tužilaštva. Komisija je već dala preliminarno mišljenje, na koje je srpska strana odgovorila, pa se sada očekuje konačan stav.
Venecijanska komisija je savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja. Njena mišljenja nisu pravno obavezujuća, ali nose značajnu političku težinu, naročito za zemlje koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ocena ovog tela često se citira u izveštajima Evropske komisije i u radnim grupama za poglavlja koja se tiču vladavine prava.
Šta konkretno meri ova ocena?
Suština ocene jeste odgovor na pitanje koliko su nova zakonska rešenja udaljila izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija od uticaja izvršne i zakonodavne vlasti. Komisija po pravilu gleda način izbora članova Visokog saveta tužilaštva, garancije stalnosti sudijske funkcije, kao i kriterijume za određivanje sedišta i nadležnosti sudova, da li su jasni i unapred poznati ili ostavljaju prostor za diskreciono krojenje. Konačno mišljenje obično sadrži listu preporuka, podeljenih na one koje treba ispuniti i one koje su poželjne.
Za Srbiju je ulog konkretan. Poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava, dugo su merilo brzine napretka u pregovorima. Pozitivna ocena olakšava argumentaciju da je reforma na pravom putu, dok lista ozbiljnih primedbi daje materijal kako domaćoj opoziciji tako i kritičarima iz Brisela.
Zašto je prisustvo Brnabić važno?
Predsednica Skupštine prisustvuje sednici u trenutku kada je parlament u žiži javnosti i zbog drugog seta zakona. Brnabić je najavila da će, posle drugog mišljenja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), izborni zakoni imati prioritet u radu Skupštine. Time se dve teme, pravosudna i izborna reforma, praktično preklapaju u istom periodu i pred istim evropskim adresama.
Konačno mišljenje Venecijanske komisije neće samo po sebi promeniti zakone, ali će uobličiti narednu rundu rasprave. Ako preporuke budu ozbiljne, pred Skupštinom je pitanje da li i kako da ih ugradi. Šta mislite, koliko će ocena iz Strazbura zaista uticati na to kako će konačno izgledati pravosudni okvir u Srbiji?
