Odbijen zahtev opozicije da se ponište pravosudni zakoni

Skupštinski odbor jednoglasno je podržao izmene seta pravosudnih zakona, a formalni zahtev opozicije da se ti zakoni ponište odbijen je posle duge rasprave. Ishod je potvrdio ono što se kroz kuloare najavljivalo tokom jutra: vladajuća većina nije bila spremna da prihvati povlačenje zakonskog paketa, dok je opozicija ostala pri oceni da je reč o spornom zahvatu u pravni sistem.

Set obuhvata izmene pet zakona: zakona o javnom tužilaštvu, o sudijama, o Visokom savetu tužilaštva, o sedištima sudova i o visokotehnološkom kriminalu. Reč je o materiji koja se godinama vodi kao deo pravosudne reforme i koja je više puta bila predmet primedbi domaćih i međunarodnih tela. Upravo zato je rasprava o sudbini ovog paketa imala težinu koja nadilazi pojedinačnu sednicu odbora.

Šta je Mrdić naveo kao argument vlasti?

Poslanik Uglješa Mrdić iz Srpske napredne stranke odbacio je tvrdnje da su izmene nametnute ili da su u suprotnosti sa evropskim okvirom. Pozvao se na ocenu Venecijanske komisije, evropskog savetodavnog tela za ustavna i pravosudna pitanja.

“Venecijanska komisija potvrdila je da je Srbija kroz dijalog i saradnju usaglasila pravosudne zakone sa evropskim standardima”, naveo je Mrdić.

Prema njegovim rečima, nijedan zakon iz seta nije povučen, a saradnja sa Venecijanskom komisijom tekla je kroz dijalog koji je doveo do usaglašavanja. Mrdić je tu liniju koristio kao odgovor na zahtev opozicije, tvrdeći da bi poništenje zakona praktično značilo odbacivanje rezultata tog procesa. U dopunskom mišljenju Venecijanske komisije, na koje se vlast oslanja, navedeno je da je Srbija sprovela sedam od devet preporuka, dok dve ostaju nerešene.

Za vladajuću većinu, taj odnos sprovedenih i nesprovedenih preporuka argument je da je reforma uglavnom obavljena i da nema osnova za povlačenje paketa. Jednoglasna podrška odbora poslužila je kao dodatna potvrda da unutar tela koje razmatra zakone ne postoji raskol oko ovog pitanja.

Kako je reagovala opozicija?

Pokret Mi, snaga naroda izmene je opisao kao priznanje najspornijeg zahvata u pravni sistem Srbije. Za taj deo opozicije, problem nije samo u tehničkim detaljima pojedinačnih odredbi, već u smeru koji se ovim izmenama uspostavlja. Otud i formalni zahtev da se zakoni ponište, a ne samo dorade.

Razlika u tumačenju ista je činjenica viđena iz dva ugla. Vlast dve nerešene preporuke predstavlja kao preostali korak u procesu koji je uglavnom završen. Opozicija u istim tim primedbama vidi potvrdu da paket nije usaglašen onako kako se predstavlja, i da bi dve otvorene tačke trebalo da budu razlog za zaustavljanje, a ne za nastavak.

Odbijanjem zahteva za poništenje, rasprava se sada premešta na dalji parlamentarni put zakonskog paketa i na pitanje kako će dve preostale preporuke biti rešene. Opozicija je najavila da neće odustati od kritike, dok vlast insistira da je proces vođen u saradnji sa evropskim telom. Hoće li te dve nerešene preporuke ostati samo tehnička fusnota ili će postati nova tačka spora u narednim sednicama?