Mrdićevi pravosudni zakoni: dve preporuke neispunjene
Skupština ponovo raspravlja o revidiranom setu pravosudnih zakona posle mišljenja Venecijanske komisije, a opozicija tvrdi da dve ključne preporuke i dalje nisu ispunjene.
- Skupština ponovo raspravlja o revidiranom setu pravosudnih zakona, takozvanim "Mrdićevim zakonima", posle aprilskog mišljenja Venecijanske komisije.
- Po navodima opozicije, dve ključne preporuke ostaju neispunjene, a tiču se vraćanja tužilaca na predmete "Nadstrešnica" i "Konjuh".
- Vlast je tekstove menjala tri puta, što opozicija naziva "međunarodnom blamažom".
- Set obuhvata četiri propisa: o sudijama, javnom tužilaštvu, Visokom savetu tužilaštva i o visokotehnološkom kriminalu.
Narodna skupština Srbije vratila je na dnevni red revidirani set pravosudnih zakona, u javnosti poznat kao “Mrdićevi zakoni”, posle mišljenja Venecijanske komisije iz aprila. Poslanici raspravljaju o izmenama u Beogradu, a rasprava se vodi oko jednog pitanja: da li je vlast ispunila ono što je savetodavno telo Saveta Evrope tražilo, ili je tekstove samo prepakovala.
Po navodima opozicije, dve ključne preporuke ostaju neispunjene. Obe se tiču tužilaca koji su vodili osetljive predmete i koji, prema kritičarima vlasti, nisu vraćeni na te pozicije. Reč je o predmetu “Nadstrešnica”, koji se odnosi na pad nadstrešnice u Novom Sadu, i predmetu “Konjuh”, koji se vodi povodom zaplene marihuane. Tužiteljka slučaja “Konjuh” nije vraćena na rad na tom predmetu, što opozicija navodi kao dokaz da revizija nije dotakla suštinu.
Poslanica Danijela Nestorović postavila je pitanje koje seže dalje od tehničkih izmena. Pitala je ko će odgovarati zato što su, kako je navela, “četiri meseca primenjivani zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom”. To je prebacilo raspravu sa budućeg teksta na već nastale posledice, na odluke donete dok je sporni okvir bio na snazi.
Šta je Venecijanska komisija zaista tražila?
Mišljenje Venecijanske komisije iz aprila ticalo se ustavne materije, pre svega nezavisnosti tužilaštva i načina na koji se tužioci raspoređuju i vraćaju na predmete. Komisija je dala niz preporuka, a opozicija insistira da dve najvažnije, one koje se odnose na konkretne ljude i konkretne predmete, nisu sprovedene. Vlast, sa druge strane, tvrdi da je tekst usklađen i da su primedbe uvažene u meri u kojoj je to pravno moguće.
Spor oko toga ko je u pravu nije samo politički. Set obuhvata izmene zakona o sudijama, zakona o javnom tužilaštvu, zakona o Visokom savetu tužilaštva i zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala. To je okvir koji određuje ko sudi, ko optužuje i pod kojim uslovima neko može da bude udaljen sa predmeta. Svaka nepreciznost u tom okviru ima posledice koje se mere godinama, ne nedeljama.
Zašto je važno koliko je puta tekst menjan
Opozicija je situaciju okarakterisala kao “međunarodnu blamažu”, a argument je jednostavan: vlast je iste zakone menjala tri puta. Kritičari pitaju kako poslanik može da glasa dva puta za potpuno različite tekstove istog zakona, a da pri tom tvrdi da su oba dobra. Iz toga sledi i pitanje koje je postavila Nestorović, o odgovornosti za period u kojem je primenjivan sporni okvir.
Vlast odgovara da je reč o normalnom zakonodavnom procesu i o uvažavanju primedaba, te da je upravo višestruko vraćanje teksta dokaz spremnosti da se sluša Venecijanska komisija, a ne dokaz aljkavosti. Gde je istina, pokazaće glasanje i, kasnije, primena u sudnicama.
Ostaje, međutim, pitanje na koje za sada nema jasnog odgovora: ako su tužioci na predmetima “Nadstrešnica” i “Konjuh” zaista trebalo da budu vraćeni, a nisu, ko snosi odgovornost za odluke donete u međuvremenu?
