Prekinuta sednica Skupštine o pravosudnim zakonima
Rasprava o amandmanima na set od pet pravosudnih zakona prekinuta je 13. juna posle oštre rasprave predsednice parlamenta i opozicije, uz nastavak narednog radnog dana.
- Skupština je 13. juna raspravljala o amandmanima na set od pet pravosudnih zakona koje je podneo poslanik SNS Uglješa Mrdić.
- Na set zakona podneto je ukupno 174 amandmana, od kojih je Odbor za pravosuđe prihvatio desetak.
- Sednica je prekinuta posle rasprave predsednice Skupštine Ane Brnabić i poslanika opozicije, sa nastavkom zakazanim za naredni radni dan.
- Rasprava sledi posle pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, posle koga su zakoni ušli u skupštinsku proceduru.
Sednica Narodne skupštine na kojoj se raspravlja o amandmanima na set od pet pravosudnih zakona prekinuta je 13. juna posle oštre rasprave predsednice parlamenta Ane Brnabić i dela opozicije, a nastavak je zakazan za naredni radni dan. Predmet rasprave su amandmani koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a o kojima poslanici glasaju pre konačnog izjašnjavanja o zakonima u celini.
Reč je o izmenama zakona o Visokom savetu tužilaštva, o sedištima sudova i tužilaštava, o javnom tužilaštvu, o sudijama i o organima za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Set se našao pred poslanicima posle pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, posle kojeg je Brnabić najavila da predlozi idu u skupštinsku proceduru.
Na pet zakona podneto je ukupno 174 amandmana. Odbor za pravosuđe prihvatio je desetak, dok je većina ostalih odbijena ili povučena, što je i bio okidač za zaoštravanje tona u sali. Rasprava o amandmanima poslednja je etapa pre glasanja, i upravo na toj etapi vlast i opozicija najčešće mere snage, jer svaki prihvaćen ili odbijen amandman menja konačni tekst zakona.
Šta se zapravo menja u pet zakona
Pravosudni paket dotiče nekoliko tačkica koje se godinama vode kao otvorena pitanja ustavne materije. Izmene zakona o Visokom savetu tužilaštva tiču se sastava i nadležnosti tela koje bira i kontroliše tužioce, dok zakon o sedištima sudova i tužilaštava preuređuje mrežu pravosudnih organa po teritoriji. Zakoni o javnom tužilaštvu i o sudijama definišu status i odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, a poseban deo paketa odnosi se na organe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Vlast paket predstavlja kao usaglašavanje sa preporukama Venecijanske komisije i nastavak pravosudne reforme započete ustavnim promenama iz prethodnog izbornog ciklusa. Pozitivno mišljenje komisije, na koje se predlagači pozivaju, koristi se kao argument da set ima i međunarodnu potvrdu, a ne samo domaću većinu.
Zašto je rasprava prekinuta baš sada
Opozicija je u sali optužila vlast za urušavanje pravosuđa i ocenila da samouverenost vladajuće većine u pobedu na narednim izborima stoji na klimavim temeljima. Iz te rasprave poteklo je i izricanje da je samouverenost vlasti u pobedu na izborima na staklenim nogama, formulacija kojom opozicija poručuje da rezultat nije unapred rešen koliko vlast tvrdi.
Prekid sednice u jeku takve razmene nije neobičan u skupštinskoj praksi, jer predsedavajući ima diskreciju da odloži nastavak za naredni radni dan kada rasprava izgubi tok. Za vlast je to način da se procedura nastavi mirnije, za opoziciju prilika da temu zadrži u javnosti još jedan dan. Suština spora ostaje ista i kada poslanici ponovo sednu u klupe: da li pet zakona stvarno jača nezavisnost pravosuđa, kako tvrdi predlagač, ili menja ravnotežu u korist vladajuće većine, kako upozorava opozicija.
Konačno izjašnjavanje o paketu uslediti će posle iscrpljivanja amandmana, pa će se tek tada videti koliko je od 174 predloga zaista ostavilo trag u tekstu zakona. Mislite li da pravosudni paket jača nezavisnost sudova i tužilaštava ili da menja odnos snaga između vlasti i pravosuđa?
