Opozicija: Mišljenje Venecijanske komisije ne rešava problem
Posle pozitivne ocene Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, opozicija i deo struke tvrde da sporne odredbe ostaju, a da je cilj zaštita vrha vlasti u aferi Generalštab.
- Venecijanska komisija je na plenarnoj sednici 12. juna pozitivno ocenila nacrte izmena seta pravosudnih zakona.
- Opozicija tvrdi da pozitivno mišljenje ne otklanja suštinske zamerke i da su zakoni doneti da zaštite vrh vlasti u aferi Generalštab.
- Posle mišljenja komisije parlament treba da uskladi tekstove sa preporukama, a sporna su 2 rešenja oko tužilaštava.
Pozitivna ocena Venecijanske komisije, doneta na plenarnoj sednici 12. juna, predstavljena je iz vlasti kao potvrda da je Srbija na pravom putu u reformi pravosuđa. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić navela je da je komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje o nacrtima izmena seta pravosudnih zakona. Iz opozicije i dela stručne javnosti stiže drugačije čitanje istog dokumenta: mišljenje, kažu, ne dotiče ono što je sporno od početka.
Spor se ne vodi oko forme nego oko suštine. Zakoni o kojima je reč, u javnosti poznati kao Mrdićevi zakoni, po oceni opozicije politički su motivisani, a njihov cilj je zaštita vrha vlasti u aferi Generalštab. Pozitivna ocena ustavne materije, navode kritičari, ne znači da su rešene primedbe na konkretne nadležnosti koje su izmenama preraspoređene.
Šta opozicija zamera u tekstu zakona?
Dve izmene najčešće se pominju kao sporne. Prva: Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, koje je do sada funkcionisalo kao zasebna celina, postalo je deo Višeg javnog tužilaštva. Druga: tužioce u Tužilaštvu za organizovani kriminal sada postavlja Visoki savet tužilaštva, umesto da to čini Vrhovni javni tužilac kako je bilo ranije.
Po čitanju kritičara, oba rešenja menjaju ko ima poslednju reč u osetljivim predmetima i ko bira tužioce koji te predmete vode. Reč je o tehničkim odredbama sa političkim posledicama, jer od njih zavisi koliko je tužilaštvo izloženo uticaju izvršne vlasti. Upravo zato, navode iz opozicije, ocena komisije o usklađenosti sa standardima ne odgovara na pitanje zbog koga je spor i nastao: kome ova rešenja idu u korist.
Deo struke deli tu zamerku. Eksperti preciziraju da je izmeštanje Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u okvir Višeg javnog tužilaštva promenilo njegov položaj, kao i da nova procedura izbora tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal pomera težište odlučivanja. Mišljenje komisije, dodaju, ostavlja prostor za tumačenje jer ocenjuje nacrt, a ne praksu koja će tek uslediti.
Kako vlast čita istu ocenu?
Vlast naglašava da je mišljenje pozitivno i da je to dovoljan signal. Ana Brnabić poručila je da je komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje, čime je, po njenoj oceni, otklonjena sumnja u kvalitet predloženih rešenja. Sledeći korak je na parlamentu: posle mišljenja komisije, tekstovi zakona treba da budu usklađeni sa preporukama koje je komisija dala.
Tu nastaje prostor za novi spor. Pozitivno mišljenje gotovo nikada ne znači mišljenje bez ijedne primedbe, pa će se rasprava preseliti na to koliko će preporuke biti ugrađene i da li će dirnuti baš ona dva rešenja koja opozicija smatra ključnim. Vlast u tome vidi rutinsko usklađivanje, opozicija test ozbiljnosti. Od ishoda tog usklađivanja zavisi hoće li ocena komisije ostati argument vlasti ili će postati osnova za nove zamerke.
Ostaje otvoreno pitanje koje ni jedna ni druga strana za sada ne zaobilaze: da li pozitivna ocena nacrta zakona može da reši spor koji se, po opoziciji, ne vodi oko slova zakona nego oko toga kome ta slova služe?
