Skupština o pravosudnim zakonima, dve primedbe nerešene

Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine počelo je 17. juna u 11 časova, sazvano na zahtev 101 poslanika, sa 32 tačke dnevnog reda. U središtu rasprave je set pravosudnih zakona koji se u javnosti vodi pod nadimkom “Mrdićevi zakoni”, po poslaniku Srpske napredne stranke Uglješi Mrdiću, na čiji su predlog prvobitne izmene usvojene u januaru. Povod za novu raspravu je naknadno mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, koje je objavljeno uoči zasedanja.

Komisija je ocenila da je Srbija sprovela sedam od devet preporuka iz ranijeg mišljenja. To je, po formalnom računu, dobar rezultat. Ali dve preostale primedbe nisu proceduralne sitnice, već se tiču srži onoga zbog čega je set zakona od početka bio sporan: ko kontroliše najosetljivije delove tužilačkog aparata i koliko su oni zaštićeni od političkog pritiska.

Na dnevnom redu su zakoni o javnom tužilaštvu, o sudijama, o Visokom savetu tužilaštva, o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, i o visokotehnološkom kriminalu. Reč je o ustavnoj materiji koja je u prethodnom mandatu trebalo da zaokruži pravosudnu reformu iz 2022. godine, a koja je umesto toga postala tačka stalnog spora između vlasti i opozicije.

Šta tačno Venecijanska komisija kaže da nije rešeno?

Prva nerešena primedba nosi broj sedam i tiče se ljudi. Komisija navodi da dvoje od jedanaest javnih tužilaca, čiji su privremeni rasporedi u Tužilaštvo za organizovani kriminal prevremeno okončani, nije vraćeno na svoje pozicije. U prevodu, struktura jedne od najmoćnijih tužilačkih jedinica u zemlji menjana je tako da pojedini tužioci više nisu tu, a mehanizam koji bi to ispravio nije zaživeo. Za kritičare, to je jezgro zamerke: kadrovska intervencija koja se teško razlikuje od selekcije po podobnosti.

Druga primedba, broj osam, tiče se institucije. Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, po oceni Komisije, nedostaje dovoljna strukturna i operativna nezavisnost. To odeljenje pokriva sve više predmeta koji dotiču javnu komunikaciju, podatke i digitalne tragove, pa pitanje njegove samostalnosti nije tehničko. Ono određuje koliko slobodno to telo može da postupa kada se predmet ukršta sa interesima onih koji imaju moć.

Opozicija tvrdi da su zakoni, i u revidiranom obliku, palica za odmazdu, instrument kojim se tužilaštvo drži na kratkom povodcu. Vlast odgovara da zakoni štite Ustav i da je sedam sprovedenih preporuka dokaz dobre volje i evropskog kursa. Između te dve tvrdnje stoji mišljenje Venecijanske komisije, koje ne presuđuje političku raspravu, ali joj daje merljiv okvir: dve preporuke, jasno numerisane, i dalje čekaju odgovor.

Zašto je ovo zasedanje važnije nego što izgleda?

Pravosudni zakoni retko privuku pažnju šire javnosti, jer deluju apstraktno. Ovaj set je izuzetak, jer se vodi pod ličnim nadimkom i jer ga prati ocena međunarodnog tela. Ako Skupština usvoji zakone bez izmena koje bi adresirale preporuke sedam i osam, Srbija ostaje u poziciji da je formalno ispunila većinu, a suštinski zaobišla ono što je teško. Ako se primedbe ugrade, vlast gubi argument da opozicija samo opstruira, a opozicija gubi argument da je reč o čistoj odmazdi.

Po dnevnom redu, rasprava o svih pet zakona vodiće se objedinjeno, što znači da će se i glasanje verovatno odvijati u paketu. To pojednostavljuje proceduru, ali otežava javnosti da razdvoji koji je zakon dobio koliko podrške i po kom osnovu. U narednim danima ključno pitanje neće biti da li će zakoni proći, jer parlamentarna matematika ide u prilog vlasti, već da li će tekst koji izađe iz Skupštine zatvoriti dve preostale rupe ili ih ostaviti za neku narednu rundu.

Smatrate li da bi Skupština trebalo da odloži glasanje dok se ne reše obe preostale primedbe Venecijanske komisije?