Skupština zaključuje vanredno zasedanje: 18 tačaka i tenzije

Narodna skupština Republike Srbije zaključuje vanredno zasedanje koje je otvoreno 6. jula, pošto su poslanici u nastavku rada 10. jula okončali raspravu o amandmanima i pristupili glasanju o svih 18 tačaka dnevnog reda. Reč je o jednom od sadržajno najgušćih zasedanja u ovom sazivu, na kojem je opozicija podnela više od tristo amandmana, a rasprava je danima tekla uz oštre verbalne sudare vlasti i opozicije.

Na dnevnom redu našle su se izmene Krivičnog zakonika, Predlog zakona o oružju i municiji, izmene zakona o sprečavanju dopinga u sportu i predlog zakona o roditeljima negovateljima. Uz ovaj paket od 18 tačaka, poslanici vladajuće koalicije i opozicije sučelili su se oko gotovo svake stavke, pa se rasprava u pojedinim trenucima pretvarala u prepucavanje, uz upadice, prekide i lupanje po klupama.

Šta je bilo na dnevnom redu?

Izmene Krivičnog zakonika i Predlog zakona o oružju i municiji izazvali su najviše polemike, jer se tiču pitanja bezbednosti i kaznene politike, oblasti u kojima svaka reformulacija povlači političku težinu. Zakon o sprečavanju dopinga usklađuje domaće propise sa međunarodnim sportskim standardima, dok je predlog zakona o roditeljima negovateljima, koji uređuje status roditelja koji brinu o teško bolesnoj deci, deo socijalnog paketa oko kojeg je bilo najmanje načelnog spora, ali najviše amandmanske razrade.

Opozicija je iskoristila mehanizam amandmana da uspori i obeleži zasedanje, podnevši ih više od tristo. Deo tih intervencija bio je suštinski, deo procedura, ali je zajednički efekat bio produžena rasprava koja je zasedanje iz jednog u drugi dan pretvorila u maraton. Vladajuća većina je, sa svoje strane, najveći broj amandmana odbila, uz obrazloženje da predlozi zakona već sadrže rešenja koja opozicija traži ili da izlaze iz okvira teme.

Koliko su tenzije obeležile zasedanje?

Ono što je ovo zasedanje izdvojilo nije bio samo obim dnevnog reda, već ton rasprave. Sednice su pratile oštre reči sa obe strane, međusobne optužbe, prekidi i povišen tenzija u sali, do te mere da je predsedavajući u više navrata morao da opominje poslanike i izriče mere. Vlast je opoziciju optuživala za opstrukciju i zloupotrebu procedure, dok je opozicija vladajućoj većini zamerala da paket zakona gura bez dovoljno rasprave i da vanredni režim rada koristi da preskoči redovnu proceduru.

Za javnost je najvidljiviji deo bio upravo taj sukob u sali, jer verbalne tenzije u parlamentu odavno nisu samo formalnost, već produžetak šire političke borbe koja se vodi na ulici i u kampanji uoči najavljenih izbora. Glasanje o svih 18 tačaka označava kraj ovog vanrednog zasedanja, ali ne i kraj sporova koji su ga obeležili, jer će primena usvojenih zakona tek pokazati koliko su izmene dalekosežne.

Vanredna zasedanja postala su uobičajen način na koji vladajuća koalicija provlači obiman zakonski paket kroz parlament, a opozicija ih koristi kao poprište za političko nadmetanje. Da li mislite da ovakav režim rada Skupštine, sa gustim dnevnim redom i zaoštrenim tonom, jača ili slabi poverenje u instituciju parlamenta?