Bazen u Kotoru i ploča u Morinju: Zagreb traži još šest

Vlada Crne Gore usvojila je u ponedeljak, na osnovu pribavljene saglasnosti većine članova, dve odluke kojima ispunjava dva od osam uslova što ih je Hrvatska postavila na putu Podgorice ka članstvu u Evropskoj uniji: gradski bazen u Kotoru više ne nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, a spomen-ploča u Morinju dobila je naknadno odobrenje. Za region, pa i za Srbiju kao zemlju kandidata, slučaj pokazuje kako se bilateralna pitanja iz ratnih devedesetih u pristupnom procesu pretvaraju u uslov: Zagreb je listu od osam otvorenih pitanja predstavio državama članicama i čelnicima evropskih institucija, uz poruku da napredak očekuje pre završetka crnogorskih pregovora.

Šta je Vlada odlučila o bazenu i ploči?

Bazen u Kotoru ubuduće nosi naziv „Gradski bazen - Petar II Petrović Njegoš“. Osnov su izmene Zakona o sportu, usvojene desetak dana ranije i potpisane od predsednika Jakova Milatovića: sportski objekat sme da nosi ime ličnosti od čije je smrti prošlo najmanje 40 godina, a Gopčević je umro pre 26 godina, pa njegovo ime više nije ispunjavalo zakonski uslov.

Drugom odlukom Vlada je retroaktivno odobrila ploču postavljenu 10. oktobra 2022. na kamenom zidu kod ulaza u vojni objekat u Morinju. Ploča ostaje na istom mestu, u istom obliku i dimenzijama i sa istim natpisom, a njeno održavanje se nastavlja. U obrazloženju Vlada navodi da postoji poseban javni interes za naknadno odobravanje, zbog društvenog značaja koji se ogleda u pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Resor kulture će naknadno rešenjem odrediti organ nadležan za održavanje spomen-obeležja.

Izvori se razilaze u opisu onih koje ploča pominje: N1 piše o zatočenim hrvatskim civilima i braniocima, RTRS o ratnim zarobljenicima, a RTCG o civilima i ratnim zarobljenicima.

Zašto je ime bazena godinama bilo sporno?

Kotorski bazen je decenijama nosio ime antifašiste Nikše Bućina, koji je poginuo 1944. u borbi protiv četnika. Skupština opštine Kotor odlučila je 18. avgusta 2021. da ga preimenuje po Gopčeviću, a natpis je na ulazu postavljen u februaru 2022. Zagreb i predstavnici hrvatske zajednice u Crnoj Gori navodili su da je Gopčević tokom rata bio angažovan kao stražar u Morinju, pozivajući se na svedočenja bivših zatočenika. Gopčević nije među osobama koje su u Crnoj Gori pravosnažno osuđene za zločine u Morinju.

Ploču su 2022. otkrili crnogorski ministri Ranko Krivokapić i Raško Konjević zajedno sa hrvatskim ministrima Gordanom Grlićem Radmanom i Tomom Medvedom. Samo nekoliko dana kasnije inspekcija je naložila uklanjanje, jer ploča nije bila u programu spomen-obeležja Opštine Kotor, a za nju nije pribavljena saglasnost Vlade; vojska nije dozvolila kotorskoj komunalnoj inspekciji da uđe u objekat. Odluka od ponedeljka zato rešava i taj proceduralni raskorak.

Kako su odgovorili u Zagrebu?

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na mreži X:

Današnja odluka Vlade Crne Gore odnosi se na dva - ploču u Morinju i promjenu imena bazena u Kotoru. Ima ih još.

Poručio je i da slede dalji razgovori sa Podgoricom. Iz hrvatske vlade su nezvanično, za agenciju Hina, ocenili da je reč o koraku u dobrom smeru, podstaknutom Plenkovićevom intervencijom na Evropskom savetu:

Hrvatska je konstruktivna prema Crnoj Gori i smatramo da je sada trenutak da reše pitanja koja se tiču evropskih vrednosti i dobrosusedskih odnosa.

Šta je ostalo na hrvatskoj listi?

Preostalo je šest zahteva: obeštećenje zatočenih u Morinju (RTRS navodi da ih je bilo više od 300), podaci o 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina uključujući komandnu odgovornost, imovinski zahtevi hrvatskih porodica u Boki, povratak školskog broda „Jadran“ i granica na Prevlaci. RTRS, pozivajući se na RT Balkan, pominje 51 porodicu iz Tivta. Šest pitanja iz cele liste vezano je za poglavlje 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, a dva za poglavlje 31, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

O sporu Crne Gore i Hrvatske oko Morinja pisali smo i ranije.