Skupština Crne Gore pokrenula izmenu Ustava sa 56 glasova

Skupština Crne Gore pokrenula je posle ponoći izmenu Ustava kojom bi kandidati za mandatara i ministre morali da prođu proveru integriteta pre nego što budu predloženi. Za je glasalo 56 poslanika, dvoje više od potrebne dvotrećinske većine od 54. Reč je o susedu Srbije čiji predsednik parlamenta Andrija Mandić poručuje da će njegova zemlja biti sledeća članica Evropske unije, a potpredsednik Skupštine Boris Pejović ove promene vezuje za uslov za zatvaranje poglavlja 23. Istog dana oglasio se i Gert Jan Kopman, generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, sa procenom da bi pregovori mogli biti okončani u decembru.

Šta se menja u Ustavu Crne Gore?

Predlog zahvata dva člana. Prema tekstu koji su poslanici podržali, izmenom člana 103 osoba koja ne ispunjava zakonom utvrđene uslove integriteta ne može biti predložena za mandatara ni za člana Vlade. Izmenom člana 91 poseban zakon o integritetu, kao i zakoni o izbornom sistemu i imovinskim pravima stranaca, donosili bi se dvotrećinskom većinom svih poslanika. Taj amandman predložili su nezavisni poslanici, Socijaldemokrate i Građanski pokret URA, a usaglašen je posle višesatne pauze u sednici.

Izvori se u formulaciji razilaze. Javni servis RTCG prenosi odredbu o zakonom utvrđenim uslovima integriteta. Portal N1 piše da je Vlada u avgustu predložila to šire pravilo, a da je u oktobru tekst sužen na utvrđivanje i otklanjanje rizika od sukoba interesa, uz odredbu da osoba pravosnažno osuđena za krivično delo sa elementom korupcije ne može biti član Vlade. Zato je ovo tekst predloga, a ne konačna formulacija: detaljna pravila provere uređivaće poseban zakon, a konačni nacrt amandmana tek utvrđuje Ustavni odbor, kome je za to ostavljen rok od četiri dana. Glasanje je, dakle, prva faza ustavne reforme, a ne konačna promena Ustava.

Sporna je i hronologija. RTCG u prvom izveštaju navodi da je glasanje bilo „večeras”, u kasnijem „kasno sinoć”, dok N1 piše da je do njega došlo jutros, posle ponoći. Svi izvori slažu se da je prethodilo višesatno zasedanje.

Ideju o kvalifikovanoj većini za poseban zakon izneo je nezavisni poslanik Nikola Janović. „Mislim da bi to odagnalo sumnje”, rekao je u raspravi, a potpredsednik Vlade za pravosuđe, antikorupciju i politički sistem Momo Koprivica odgovorio je da je takvo rešenje prihvatljivo:

„Nama je prihvatljivo da se posebnim zakonom definiše pitanje integriteta uz usvajanje kvalifikovanom većinom. Važno je da i ovim kvalifikovanim većinama pokažemo demokratski kapacitet i zrelost, da gradimo rješenja u interesu svih građana.”

Koprivica je rekao i da se predloženim rešenjem ne sužava demokratija: „Biračko pravo se ne ograničava.”

Ko je glasao za, a ko protiv?

Podršku su dali:

• poslanici vladajuće većine,
• nezavisni poslanici i predstavnici manjinskih stranaka,
• Branislav Nenezić iz Evropskog saveza.

Protiv je glasao DPS. Demokratska narodna partija nije podržala promene, a njen poslanik Vladislav Bojović kao razlog je naveo to što srpski jezik nije normiran kao službeni u Crnoj Gori.

Manjinske stranke odlučile su da glasaju zajedno. Poslanik Albanske alijanse Ilir Čapuni najavio je pred glasanje da su dobili garancije o razgovoru o izmenama izbornog zakonodavstva, radi garantovanja poslaničkih mandata albanskim i hrvatskim strankama, kao i o izmenama zakona o morskom dobru. Kasnije je dodao da Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa i poslanici albanskih stranaka traže četiri garantovana mandata za Albance i jedan za Hrvate.

Pejović je u raspravi poručio: „Ko ne glasa za ustavne promjene i Sudski savjet pored ovoliko upozorenja iz Brisela, nije istinski za EU.” Sudski savet je ostao bez dvoje kandidata iz reda uglednih pravnika, jer Darko Hajduković i Klaudija Pejović nisu dobili potrebnu podršku poslanika.

Predsednik DPS-a Danijel Živković odbio je ustavno rešenje, uz pitanje zašto se provera ne odnosi i na direktore policije i Agencije za nacionalnu bezbednost:

„Zašto samo provjeru integriteta za ministre, i mandatara. Zašto ne za direktora ANB, direktora policije, ili poslanike. Zašto to raditi kada birači kažu svoje? To ima smisla samo raditi prije izbora, ne drugačije. Šta ima dalje da pričamo građanima kada se oni izjasne.”

Koprivica mu je odgovorio da je izbor vlade posredan, jer „ovdje ne glasaju građani, nego poslanici”, i dodao da je saglasan da i poslanici treba da budu obuhvaćeni proverom.

Šta su poručili Mandić i Kopman?

Mandić je glasanje ocenio kao pobedu u borbi koju je nazvao odlučujućom za članstvo u Evropskoj uniji. Na mreži X napisao je da „oni koji oličavaju mračnu političku prošlost Crne Gore” nisu uspeli da zaustave evropski put: „Uspjeli smo uprkos svim preprekama.” Završio je porukom: „Crna Gora će zauzeti svoje mjesto u Evropskoj uniji!”

Kopman je u razgovoru za Televiziju Crne Gore rekao da su rokovi realni, to jest zatvaranje pregovora do kraja 2026. i članstvo 2028. godine. Na pitanje da li su rokovi stvarno održivi, odgovorio je:

„Mislim da su rokovi realistični, a razlog za moju samouvjerenost je to što je Crna Gora uradila veliki posao i sprovela većinu neophodnih reformi. Ako pogledam posao koji mi ovdje radimo u Komisiji, mi finalizujemo našu procjenu, a to znači da je moguće da Savjet završi pregovore u decembru.”

Isti sagovornik ocenio je da je Crna Gora ostvarila napredak bez presedana u sprovođenju reformi. Upitan šta bi bilo kad bi neka članica ipak blokirala put zbog bilateralnih ili političkih razloga, podsetio je da odluku moraju da podrže sve članice Unije:

„Postoji 27 država članica koje treba da daju odobrenje, ali vjerujem da se to neće dogoditi, budući da je Crna Gora uložila značajne napore u odnosima sa državama članicama pojedinačno.”

Kopman je poručio i da se rad ne završava pristupanjem: „Naporan rad mora se nastaviti sve do pristupanja, ali i nakon toga.” Komisija, kako je rekao, želi da vidi da će se napredak nastaviti do kraja godine.

Dva roka sada određuju tempo. Prvi je kratak: Ustavni odbor ima četiri dana da utvrdi nacrt amandmana i dostavi ga Skupštini. Drugi je decembar, kada bi Savet EU, prema Kopmanovim rečima, mogao da zatvori pregovore ako Komisija završi procenu.