SSP: MUP krije gde je prijavljeno 130.000 novih državljana
Članica Komisije za reviziju biračkog spiska tvrdi da MUP nije dostavio podatke o prebivalištima oko 130.000 novih državljana. Opozicija traži izmene zakona pred izborni ciklus.
- SSP tvrdi da MUP nije dostavio podatke o prebivalištima oko 130.000 osoba koje su stekle srpsko državljanstvo.
- Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, od 2020. do 2025. državljanstvo je steklo 133.114 ljudi.
- Na jednoj adresi u Beogradu na izborima 2023. bilo je prijavljeno 154 birača.
- Opozicija je predložila izmene zakona koje bi sprečile fiktivne prijave prebivališta.
Ana Gođevac, članica Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde, izjavila je 28. jula da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dostavilo podatke o tome gde su prebivalište prijavili ljudi koji su poslednjih godina stekli srpsko državljanstvo. Reč je, kako je navela, o oko 130.000 osoba, a zahtev je upućen u okviru rada tela koje treba da proveri tačnost jedinstvenog biračkog spiska.
Brojka nije izvučena iz vazduha. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, od 2020. do 2025. godine srpsko državljanstvo steklo je 133.114 ljudi. Komisija je od MUP-a tražila spisak adresa na kojima su ti novi državljani prijavili prebivalište, kao i podatke o adresama na kojima je prijavljen neuobičajeno veliki broj ljudi. Odgovor, tvrdi Gođevac, nije stigao.
Zašto je adresa prebivališta izborno pitanje?
Prijava prebivališta u srpskom sistemu nije puka administrativna formalnost. Ona određuje u kom biračkom mestu i na kojoj izbornoj listi se glasa, pa svaka masovna prijava na adresi na kojoj ljudi zapravo ne žive menja aritmetiku u konkretnoj opštini. Na lokalnim izborima, gde razlika ume da bude nekoliko stotina glasova, to nije marginalno pitanje.
Gođevac je kao ilustraciju navela slučaj sa beogradskih izbora 2023. godine, kada je na jednoj adresi Vladimira Mandića bilo prijavljeno 154 birača. Posle tih izbora opozicione stranke podnosile su krivične prijave zbog, kako su tvrdile, fiktivnih birača. Njena poenta je jednostavna: niko ne spori pravo bilo koga da u skladu sa zakonom stekne državljanstvo Srbije, ali niko nema pravo da prijavi prebivalište tamo gde ne živi.
Iz ugla opozicije, odbijanje da se podaci dostave samo po sebi je nalaz. Ako u evidenciji nema ničeg spornog, argumentuje Gođevac, ne postoji razlog da se traženi podaci ne pošalju telu koje je formirano upravo radi provere spiska. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova javnog odgovora na te navode za sada nije bilo, kao ni objašnjenja da li je zahtev odbijen iz proceduralnih razloga ili zbog zaštite podataka o ličnosti.
Šta opozicija traži pred izborni ciklus
Stranka slobode i pravde je sa drugim opozicionim strankama predložila izmene zakona koje bi otežale fiktivne prijave prebivališta. Predlozi obuhvataju proveru spornih adresa, dakle onih na kojima je prijavljen broj ljudi neuporediv sa realnim kapacitetom stambenog objekta, i mehanizme zaštite biračkog spiska od zloupotreba. Ideja je da se sumnjive prijave hvataju pre izbornog dana, a ne da se posle glasanja podnose krivične prijave čiji ishod građani nikada ne saznaju.
Rasprava o biračkom spisku prati svaki izborni ciklus u Srbiji, ali se ovog puta vodi oko konkretnog i proverljivog skupa podataka. Državljanstvo je stečeno po zakonu i evidentirano, prijave prebivališta postoje u bazi MUP-a, a Komisija za reviziju biračkog spiska formirana je da upravo takve podatke uporedi. Sve dok se ta dva registra ne ukrste, tvrdnja o desetinama hiljada spornih adresa ostaje tvrdnja, a demanti ostaje demanti.
Vlast do sada nije predstavila svoju verziju brojki niti je osporila podatak Komesarijata. Time se rasprava svodi na pitanje pristupa podacima, a ne na pitanje ko je u pravu, što je za jednu izbornu godinu neugodno mesto za početak.
Da li bi objavljivanje statistike o prijavljenim prebivalištima novih državljana, bez ijednog ličnog podatka, rešilo spor ili bi otvorilo novi?
