Rade Bajić vezuje Pegasus za svoj rad na Generalštabu
Tužilački saradnik JTOK-a u odgovoru za Insajder kaže da je meta špijunskog softvera postao zbog istrage o Generalštabu. Forenzička analiza njegovog uređaja je u toku.
Rade Bajić, tužilački saradnik koji je radio na predmetu Generalštab, smatra da je meta zabranjenog špijunskog softvera postao baš zbog te istrage. To je rekao u odgovoru za Insajder, objavljenom 20. oktobra 2026, dan pošto su Citizen Lab i SHARE fondacija saopštili da je Bajić uz rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića meta napada plaćeničkim špijunskim softverom kakav je Pegasus. Bajić je, kako ga naziva SHARE fondacija, viši tužilački saradnik Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), dok ga Insajder i N1 navode kao tužilačkog saradnika.
Svoj stav Bajić iznosi ovako:
„Smatram da sam bio meta zabranjenog špijunskog softvera isključivo zato što sam, ispred Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, bio deo javnotužilačkog tima koji je sproveo istragu zbog sumnji da je odlukama Vlade Srbije od 14. novembra 2024. godine, protivno odredbama Ustava i niza zakona, ukinuto svojstvo nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu.”
Šta je Bajiću stiglo od Applea?
Prema Citizen Labu, Apple mu je poslao obaveštenje o pretnji 13. avgusta 2026, a podsetnik 27. avgusta. Citizen Lab prijem takvog obaveštenja ocenjuje kao pokazatelj visokog stepena pouzdanosti da je njegov uređaj verovatno bio meta plaćeničkog špijunskog softvera.
Razlika prema Đokiću je u dokazima. Forenzička analiza je potvrdila da je Đokićev telefon tokom 2026. zaražen Pegasusom izraelske kompanije NSO Group, „0-click” napadom, bez ikakve radnje korisnika. Kod Bajića za sada postoji samo Appleovo obaveštenje, a forenzička analiza artefakata sa njegovog uređaja je u toku.
Citizen Lab prenosi i Bajićevu tvrdnju da je sa predmeta sklonjen u novembru 2025, bez objašnjenja. Prema istom izvoru, Bajić je u februaru 2026. na jednom protestu govorio protiv političkog mešanja u slučaj. Citizen Lab o njemu piše u prošlom vremenu, kao o višem tužilačkom saradniku koji je radio u JTOK-u, pa sadašnji status iz pročitanih izvora nije jasan.
O kom predmetu je reč?
Tužilački tim je ispitivao da li su odlukama Vlade Srbije od 14. novembra 2024. zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane ukinuta svojstva kulturnog dobra. Istraga je završena optužnim predlogom koji je JTOK predao sudu 15. decembra 2025. protiv aktuelnog ministra kulture i još troje visokih državnih službenika. Citizen Lab isti predmet opisuje kao korupcijsku istragu oko propalog projekta „Trump Tower” u Beogradu, koji je trebalo da niče na ruševinama ranije proglašenog zaštićenog kulturnog dobra.
Šta Bajić još poručuje?
Nadovezuje se na nalaz, pa kaže da mu je saznanje lično neprijatno:
„Meni lično je to vrlo neprijatno saznanje. Pogotovo kada se ima u vidu da izraelska kompanija NSO group koja proizvodi virus ‘Pegazus’ godinama unazad izjavljuje da su njeni klijenti isključivo zvaničnici drugih Vlada. Neprijatnost postaje još veća kada se ima u vidu da kupac ovakvih virusa mora da plati stotine hiljada dolara za pokušaj nedozvoljenog nadzora samo jednog telefona.”
Pozivajući se na nepodeljeno mišljenje stručne zajednice da su Pegasus i slični programi „oružja represije”, zaključuje da „živimo u vremenu opšteg nasilja prema svim slojevima društva, koje generiše ovdašnja vladajuća struktura”. Dalje navodi:
„Ona se, u strahu od konačne i beskompromisne primene zakona, očigledno odlučila da na protivzakonit način nadzire i predstavnike pravosuđa.”
Odgovor zaključuje podsećanjem na italijanskog sudiju Đovanija Falkonea:
„Podsećam da je čuveni italijanski sudija Đovani Falkone, koji je u borbi protiv mafije položio i svoj život, rekao: ‘Znaćemo da je mafija prodrla u državne institucije kada same institucije počnu da napadaju pravosuđe’.”
Koliko je meta u Srbiji?
Sa ova dva slučaja, prema Citizen Labu, javno je poznato najmanje 16 pripadnika civilnog društva u Srbiji koji su bili meta ili žrtve plaćeničkog špijunskog softvera. Ranije u 2026. istrage koje je vodila SHARE fondacija, uz podršku Citizen Laba i Amnesty Internationala, utvrdile su da je najmanje 14 ljudi bilo na meti naprednog špijunskog softvera. Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 25. oktobra.
Citizen Lab u belešci o ova dva slučaja ne imenuje naručioca napada, pa je Bajićev zaključak o vladajućoj strukturi njegov sopstveni. Odgovor vlasti na njegove navode nismo našli u izvorima koje smo pregledali.
