Kurti i Sorensen u Parizu: o priznanju piše samo Kurti

Albin Kurti, premijer Kosova, i Peter Sorensen, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, razgovarali su 11. novembra 2026. u Parizu, ali su o tom razgovoru objavili različite poruke. Sastali su se na marginama Pariskog mirovnog foruma, a obojica su o njemu posebno pisali na mreži X. Kurti u svojoj objavi ističe međusobno priznanje Kosova i Srbije, dok ga Sorensen ne pominje.

Šta je Kurti napisao o razgovoru

Kurti je naveo tri teme: institucionalnu stabilnost Kosova posle izbora predsednice, put Kosova ka članstvu u Evropskoj uniji i izglede za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Isto je preneo i njegov kabinet u posebnom saopštenju. Objava je na engleskom, a u srpskom prevodu glasi:

„Razgovarali smo o potpunoj institucionalnoj stabilnosti koju Kosovo sada uživa nakon izbora predsednice, putu Kosova ka članstvu u Evropskoj uniji i izgledima za potpunu normalizaciju odnosa sa Srbijom, u čijem je središtu međusobno priznanje“, napisao je Kurti.

Prevodi poslednjeg dela rečenice se razlikuju. Radio Kosovska Mitrovica navodi „zasnovanu na međusobnom priznanju“, a Al Džazira Balkans „s fokusom na međusobno priznanje“. U svim verzijama stoji ista reč: priznanje.

Kurti je dan ranije, govoreći sa učenicima jedne škole u Parizu, rekao da od novog rukovodstva Srbije očekuje priznanje nezavisnosti Kosova. O Kurtijevom boravku u Parizu pisali smo i ranije, kada se sastao sa Laršeom.

Šta je Sorensen napisao o istom razgovoru

Sorensen je pisao na engleskom, sa naloga posebnog predstavnika za dijalog:

„Good exchange with PM Kurti today in Paris. With institutions now in place in Pristina, we discussed the way ahead in the Belgrade-Pristina Dialogue and the different aspects of the normalisation process, which matter for people on the ground and for the region.“

U objavi nema reči o priznanju. Sorensen govori o nastavku dijaloga i o delovima normalizacije koji su važni za građane i za region, a institucije u Prištini pominje kao činjenicu od koje se polazi. Al Džazira Balkans njegovu prvu rečenicu prevodi kao „Plodonosan razgovor danas u Parizu s premijerom Kurtijem“.

Poslednji potvrđeni susret bio je 24. jula

Kurti i Sorensen su se pre pariskog razgovora poslednji put bilateralno sastali 24. jula 2026. u Prištini. Jedna od centralnih tema bio je pokušaj povratka srpskih sudija i tužilaca koji su u novembru 2022. kolektivno napustili kosovske institucije. Sorensen je pokrenuo pitanje njihove reintegracije, a Kurti je insistirao da povratak mora biti u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima. Kosovski pravosudni saveti nisu omogućili povratak, iako su bivše sudije i tužioci pokušali da povuku ostavke, a Evropska unija i dalje upozorava da se mora obezbediti multietnički karakter pravosuđa.

Zastoj na najvišem nivou traje od 2023.

Tehnički deo dijaloga se nastavlja, ali razgovor na političkom vrhu već godinama stoji. Kurti i Aleksandar Vučić poslednji put su direktno razgovarali u okviru dijaloga 14. septembra 2023. Obojica su u junu 2024. bili pozvani u Brisel, ali zajednički sastanak tada nije održan. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas rekla je u maju ove godine da su se obe strane saglasile oko novog susreta, ali da su ga odložili izbori na Kosovu. Sorensen je početkom avgusta poručio da sastanak na najvišem nivou neće biti organizovan radi fotografisanja, već kada budu postojali uslovi za konkretne rezultate.

Od tada se promenila i politička slika u Beogradu. Vučić je podneo ostavku na funkciju predsednika Srbije 27. septembra, a dužnost je narednog dana predao predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, koja je obavlja kao vršilac dužnosti do izbora novog predsednika. Njegova lista je potom poražena na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra: studentska lista osvojila je 140 mandata, a Vučićeva 103. Formiranje nove vlasti tek predstoji.

Gde se priznanje i zajednica opština razilaze

Dijalog Beograda i Prištine pokrenut je u martu 2011, a na visokom političkom nivou intenziviran u oktobru 2012. Briselskim sporazumom iz aprila 2013. predviđeno je, između ostalog, formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. Beograd insistira na njenom formiranju kao mehanizmu zaštite prava srpske zajednice, dok Kurti odbija model sa izvršnim ovlašćenjima i upozorava na mogućnost paralelnih institucija i autonomije po uzoru na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini. Beograd istovremeno odbacuje priznanje kosovske nezavisnosti, koju je Priština proglasila 17. februara 2008.