EU dogovor o deportacijama: centri za vraćanje migranata van Unije
Brisel i Evropski parlament postigli najoštriju reformu migracione politike od 2008, sa pravom da odbijene tražioce azila šalju u centre za vraćanje van Unije.
- EU i Evropski parlament dogovorili 2. juna najoštriju migracionu reformu od 2008.
- Odbijeni tražioci azila moći će da se šalju u centre za vraćanje u trećim zemljama van Unije, uglavnom u Africi.
- Reforma predviđa pritvor do 24 meseca, duže zabrane ulaska, finansijske sankcije i biometriju.
- Najmanje pet članica, među njima Nemačka i Austrija, već pregovara sa trećim zemljama.
Evropska unija je 2. juna postigla dogovor koji menja logiku čitave evropske migracione politike: pregovarači vlada članica i Evropskog parlamenta saglasili su se da odbijeni tražioci azila mogu da se šalju u takozvane centre za vraćanje u trećim zemljama van Unije, najčešće u Africi. Reč je o najoštrijoj reformi ove oblasti od 2008. godine, a posledice će se osetiti i u susedstvu Srbije, kroz koje godinama vode glavne migrantske rute ka zapadnoj Evropi.
Za Beograd ovo nije udaljena briselska tema. Srbija leži na balkanskoj ruti, a svako pooštravanje pravila na spoljnim granicama Unije menja pritisak na zemlje kandidate. Što Brisel čvršće zatvara vrata, to se više ljudi zadržava na prostoru zapadnog Balkana, a evropska perspektiva regiona sve češće se meri i kroz sposobnost da se upravlja migracijama.
Šta tačno donosi novi dogovor?
Reforma uvodi niz mera koje značajno proširuju ovlašćenja država. Centralna novina je mogućnost slanja odbijenih tražilaca azila u centre za vraćanje van teritorije Unije, po modelu koji je Italija ranije dogovorila sa Albanijom. Uz to, paket predviđa i ostale instrumente koje su članice godinama tražile.
- Pritvor do 24 meseca i proširena ovlašćenja za zadržavanje migranata.
- Ograničavanje mogućnosti odlaganja deportacija po osnovu žalbe.
- Duže zabrane ponovnog ulaska u Uniju.
- Finansijske sankcije, oduzimanje imovine i obavezno prikupljanje biometrijskih podataka.
Kontekst koji je naveo članice na ovaj korak je jasan: trenutno se samo 28 odsto osoba kojima je odbijen zahtev za azil zaista vrati u zemlje porekla. Najmanje pet država, Nemačka, Austrija, Holandija, Danska i Grčka, već vodi razgovore sa trećim zemljama o uspostavljanju takvih centara, ne čekajući da ceo mehanizam počne formalno da funkcioniše.
Evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner predstavio je dogovor kao vraćanje kontrole u ruke Unije.
EU sada ima više kontrole nad tim ko može da dođe, ko može da ostane i ko mora da ode.
Zašto organizacije za ljudska prava bije na uzbunu?
Reakcije nisu izostale. Čak 16 specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija, zajedno sa nizom organizacija za ljudska prava, upozorilo je da predloženi sistem otvara prostor za kršenje osnovnih prava. U fokusu njihove kritike su upravo centri van Unije, gde je nadzor nad postupanjem prema ljudima znatno teži, kao i mogućnost dugog pritvora i sužene žalbene procedure.
Spor se vodi oko temeljnog pitanja evropskog pristupa: da li Unija sme da izmesti odgovornost za ljude kojima je odbila azil na države koje nisu vezane istim standardima zaštite. Zagovornici reforme tvrde da je sistem do sada bio neefikasan i da je niska stopa vraćanja podrivala poverenje građana. Kritičari odgovaraju da efikasnost ne sme da se gradi na slabljenju pravnih garancija.
Za zemlje zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ostaje otvoreno pitanje kakvu će ulogu Brisel očekivati od njih u novom sistemu, posebno kao tranzitnih tačaka. Kako mislite da će nova migraciona politika Unije uticati na region kroz koji prolazi balkanska ruta?
