Pakt EU o migracijama stupio na snagu posle dve godine

Za Srbiju, državu na zvaničnoj evropskoj perspektivi i na jednoj od glavnih kopnenih ruta ka Uniji, danas počinje pravni okvir koji će oblikovati kako Brisel pristupa granicama u narednoj deceniji. Pakt Evropske unije o migracijama i azilu, usvojen u maju 2024. godine, postaje u potpunosti primenjiv od 12. juna 2026, posle dvogodišnjeg prelaznog perioda tokom kojeg su članice prilagođavale nacionalno zakonodavstvo. Reč je o najobimnijoj reformi migracione i azilne politike koju je Unija sprovela u poslednjih deset godina, a njeni efekti osetiće se i na zapadnobalkanskoj ruti, kojom prolazi značajan deo ljudi koji pokušavaju da uđu u evropski prostor preko Srbije.

Reformu čini deset međusobno povezanih zakonskih akata. Oni zajedno menjaju tri stuba sistema: kontrolu spoljnih granica, obradu zahteva za azil i raspodelu odgovornosti među državama članicama. Umesto ranijeg sistema u kome su pojedine zemlje na rubu Unije nosile najveći pritisak, novi okvir uvodi jednoobraznu registraciju i bezbednosne provere na svim nelegalnim prelascima, kao i zajednički standard za to kako se prijave obrađuju.

Šta tačno menja novi sistem na granicama?

Centralni element pakta je ubrzana granična procedura. Osobe koje uđu nelegalno podležu obaveznoj registraciji i bezbednosnoj proveri, a sam postupak, uključujući žalbe, može da traje najviše dvanaest nedelja. Cilj je da se brže razdvoje oni koji imaju osnov za međunarodnu zaštitu od onih čije prijave nemaju izgleda na uspeh, čime se rasterećuju nacionalni administrativni sistemi koji su godinama bili pretrpani.

Drugi stub je stalni mehanizam obavezne solidarnosti. On dozvoljava članicama da biraju na koji način će pomoći državama izloženim najvećem pritisku: prihvatom određenog broja azilanata, finansijskim doprinosom ili slanjem osoblja i tehničke podrške. Princip prema kome država u kojoj izbeglica prvi put uđe u Evropu ostaje odgovorna za taj zahtev i dalje važi, ali ostale članice sada moraju da ponude jedan od oblika solidarnosti. Tom logikom Unija pokušava da pomiri dve struje koje su godinama blokirale dogovor, južne članice koje traže raspodelu tereta i one koje odbijaju obavezne kvote prihvata.

Evropska komisija je za sprovođenje pakta izdvojila oko tri milijarde evra, sredstva namenjena jačanju granične infrastrukture, kapaciteta za obradu zahteva i podrške članicama. Brojke iz prethodne godine idu u prilog Briselu: ilegalni prelasci na spoljnim granicama Unije u 2025. pali su oko 26 odsto u odnosu na 2024. godinu, što Komisija tumači kao znak da kombinacija pritiska na rute i pripreme za novi okvir već daje rezultate.

Zašto je ovo važno za Srbiju i region?

“Migracija je evropski izazov na koji se mora odgovoriti evropskim rešenjem, onim koje je delotvorno, pošteno i čvrsto”, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, formulacijom koja sažima ambiciju pakta i njegovu političku osetljivost. Za države u procesu pristupanja, uključujući Srbiju, primena novog sistema znači dodatni pritisak da se nacionalne procedure azila i upravljanja granicama usklade sa standardima koje Unija sada primenjuje interno.

Zapadni Balkan ostaje jedna od glavnih tranzitnih ruta, pa će način na koji članice na spoljnim granicama Unije sprovode brze procedure i solidarnost neizbežno uticati na tok ljudi kroz region. Strožija i ubrzana obrada na ulasku u Uniju može da pomeri pritisak nazad, na zemlje kandidate, koje time dobijaju jasan podsticaj da svoje kapacitete podignu na nivo koji Brisel očekuje. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko će dosledno svih dvadeset sedam članica primeniti mehanizam solidarnosti kada prvi ozbiljan talas stavi novi sistem na probu. Da li će, po vašem mišljenju, obavezna solidarnost zaista funkcionisati u praksi ili ostati na papiru?