EU spreman da se aktivnije uključi u pregovore Ukrajine i Rusije, uz uslov primirja
Nacrt zaključaka za junski samit prvi put eksplicitno navodi spremnost Brisela da uđe u mirovne pregovore, ali tek ako Moskva pristane na bezuslovno primirje.
- Nacrt zaključaka za samit EU 18. i 19. juna prvi put eksplicitno navodi spremnost bloka da se aktivnije uključi u mirovne pregovore o Ukrajini.
- Uslov je da Rusija pokaže ozbiljnu posvećenost i pristane na bezuslovno primirje.
- Nacrt ne ide tako daleko da imenuje specijalnog izaslanika, što su pojedine članice tražile.
- Visoka predstavnica Kaja Kalas naglasila je da EU nikada neće biti neutralan posrednik jer je na strani Kijeva.
Za Srbiju, koja godinama balansira između evropske perspektive i istorijskih veza sa Moskvom, svaki pomak u načinu na koji se Brisel postavlja prema ratu u Ukrajini ima direktnu težinu, jer oblikuje očekivanja koja se potom prenose i na Beograd kroz poglavlja pregovora o članstvu i kroz pitanje usklađivanja spoljne politike. Upravo zato dokument do koga su došli evropski mediji zaslužuje pažnju i u srpskoj javnosti.
Prema nacrtu zaključaka pripremljenom za samit Evropske unije zakazan za 18. i 19. jun, blok je prvi put eksplicitno naveo da je spreman da se aktivnije uključi u mirovne pregovore o okončanju rata u Ukrajini. Tekst, koji još nije usvojen i može se menjati do sastanka lidera, predstavlja zaokret u odnosu na dosadašnju poziciju u kojoj je Unija prevashodno finansirala i naoružavala Kijev, a posredničku ulogu prepuštala drugim akterima.
Pod kojim uslovom Brisel ulazi u pregovore?
Spremnost nije bezuslovna. Nacrt jasno uslovljava aktivnije uključivanje time da Rusija pokaže ozbiljnu posvećenost mirovnom procesu i da pristane na bezuslovno primirje. Drugim rečima, redosled koraka je postavljen tako da prvo dolazi prekid vatre bez prethodnih ustupaka, a tek potom širi diplomatski angažman Unije.
Dokument istovremeno ne ide tako daleko da predvidi imenovanje specijalnog izaslanika EU za pregovore, mehanizam koji su pojedine članice otvoreno tražile kako bi blok dobio prepoznatljivo lice za ovaj proces. Izostanak te odredbe pokazuje da među dvadeset sedam prestonica još ne postoji puna saglasnost o tome koliko daleko institucionalno treba ići.
Glavni elementi nacrta mogu se sažeti ovako:
- prvi eksplicitan iskaz spremnosti Unije da se uključi u mirovne pregovore
- bezuslovno primirje kao prethodni uslov za taj angažman
- zahtev da Moskva pokaže ozbiljnu posvećenost pre bilo kakvog pomaka
- izostanak odluke o specijalnom izaslaniku uprkos zahtevima dela članica
Zašto EU odbija ulogu neutralnog posrednika?
Visoka predstavnica Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas unapred je relativizovala svaku predstavu o Briselu kao nepristrasnom medijatoru. Ona je naglasila da blok po prirodi stvari ne može biti neutralan jer je politički i materijalno opredeljen za Kijev, što Uniju razlikuje od aktera koji bi pretendovali na ravnopravno tretiranje obe strane.
“Ne možemo biti neutralni i tretirati ih jednako, jer smo jasno na strani Ukrajine”, poručila je Kaja Kalas.
Kontekst u kome nacrt stiže dodatno objašnjava oprezan ton. Dokument je pripreman neposredno posle jednog od najsmrtonosnijih ruskih napada na Kijev i Dnjipro, što je u evropskim prestonicama učvrstilo uverenje da Moskva u ovom trenutku ne pokazuje znake spremnosti na kompromis. Takvi napadi otežavaju svaki argument onih članica koje bi želele brži diplomatski iskorak, jer prekid vatre ostaje preduslov koji zavisi pre svega od ponašanja ruske strane.
Za evropsku perspektivu zapadnog Balkana ovo je više od dalekog rata. Način na koji Unija definiše svoju ulogu u najvećem bezbednosnom izazovu kontinenta postavlja standard saradnje i lojalnosti koji se očekuje i od država kandidata, uključujući Srbiju. Da li će junski samit zadržati ovako oprezan tekst ili će pojedine članice ipak izboriti odlučniji korak, pokazaće zaključci 19. juna. A kako vi mislite da bi Srbija trebalo da se postavi ako Brisel zaista uđe u pregovore?
