Izrael i Liban počeli četvrtu rundu pregovora u Vašingtonu, uključio se i Pentagon
Ambasadori Izraela i Libana seli su za isti sto u Stejt departmentu, prvi put uz prisustvo Pentagona, dok Bejrut traži povlačenje izraelske vojske sa juga zemlje.
- Ambasadori Izraela i Libana počeli su 2. juna četvrtu rundu direktnih pregovora u Stejt departmentu, predviđenu da traje do 3. juna.
- Prvi put se u razgovore uključio i Pentagon, što pokazuje da Vašington temu prati i kroz vojni kanal.
- Bejrut traži potpuni prekid vatre i povlačenje izraelske vojske sa juga zemlje radi povratka više od 1,2 miliona raseljenih.
- Konačan ishod runde do jutra 3. juna nije zvanično objavljen.
Za Srbiju, koja već godinama balansira između Vašingtona, Brisela i sopstvenih veza na Bliskom istoku, svaki pomak u odnosu Izraela i Libana nije udaljena vest, jer određuje koliko će ceo region biti stabilan u trenutku kada se i Beograd oslanja na diplomatske kanale velikih sila. Ambasadori Izraela i Libana seli su 2. juna za isti sto u zgradi Stejt departmenta u Vašingtonu, otvarajući četvrtu rundu direktnih pregovora koja je predviđena da traje dva dana, do 3. juna.
Novina ove runde jeste što se prvi put u proces uključio i Pentagon, čime Vašington pokazuje da pitanje južnog Libana ne posmatra samo kao diplomatsku, već i kao bezbednosnu temu. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je dobio uveravanja o deeskalaciji i od Jerusalima i od Hezbolaha, što je signal da obe strane bar javno prihvataju logiku smirivanja terena.
Šta je na stolu u Vašingtonu?
Dnevni red ove runde obuhvata nekoliko međusobno povezanih pitanja koja se ne mogu rešiti odvojeno. Pregovarači u Stejt departmentu razmatraju:
- povlačenje izraelske vojske sa pozicija na jugu Libana,
- preuzimanje juga zemlje od strane libanske vojske,
- finansijsku podršku libanskim oružanim snagama,
- razoružanje Hezbolaha,
- mehanizam sprovođenja i nadzora primirja.
Svako od tih pitanja nosi sopstvenu težinu. Bejrut insistira da je redosled jasan, da povlačenje izraelskih snaga mora doći kako bi libanska vojska mogla da uspostavi kontrolu nad jugom, dok se istovremeno otvara prostor za povratak raseljenih. Liban u pregovore ulazi sa zahtevom za potpuni prekid vatre, navodeći da je povratak više od 1,2 miliona ljudi koji su napustili domove uslovljen prestankom neprijateljstava i jasnim garancijama da se borbe neće obnoviti.
Uključivanje Pentagona u ovu fazu nije simboličan potez. Ono ukazuje da Vašington računa i na vojno-tehničku dimenziju eventualnog sporazuma, od obuke i opremanja libanske vojske do nadzora nad primenom dogovorenog. Time se proces pomera sa nivoa načelnih izjava ka konkretnim pitanjima ko, kada i pod čijim nadzorom preuzima kontrolu nad osetljivim pojasom uz granicu.
Zašto je ova runda važnija od prethodnih?
Četvrta runda dolazi posle ranije najave prekida vatre, o čemu smo već pisali, i nosi više težine upravo zato što se prvi put pregovara o operativnim detaljima, a ne samo o načelnoj spremnosti na razgovor. Za Bejrut je ulog povratak raseljenih i ponovno uspostavljanje suvereniteta nad jugom, dok je za Jerusalim ključno pitanje razoružanja Hezbolaha i garancija da se pretnja sa severne granice neće obnoviti.
Dobili smo uveravanja o deeskalaciji i od Jerusalima i od Hezbolaha, i verujemo da postoji prostor da se napravi trajan korak ka smirivanju situacije na jugu Libana.
Ta izjava američkog predsednika označava ton sa kojim Vašington ulazi u završnicu runde. Ipak, do jutra 3. juna nijedna strana nije zvanično objavila konačan ishod razgovora, pa ostaje otvoreno koliko će se načelna spremnost pretvoriti u potpisane obaveze. Naredni dan pokazaće da li će četvrta runda doneti prvi pisani okvir za povlačenje i nadzor, ili će pregovori ponovo biti odloženi za sledeći krug.
Da li mislite da uključivanje Pentagona povećava šanse za trajno smirivanje na jugu Libana, ili samo prebacuje težinu sa diplomatije na vojni kanal?
