Nestašica goriva stigla do Moskve posle udara na rafinerije
Ukrajinski udari oborili rusku preradu nafte na najniži nivo od 2009. i proširili nestašicu benzina sve do moskovske oblasti, dok izvoz sirove nafte raste.
- Ukrajina je od januara do maja pogodila 15 ruskih rafinerija, samo u maju 16 napada, što je rekord rata.
- Preradni kapaciteti pali su na najniži nivo od 2009. godine, navodi Blumberg.
- Nestašica benzina proširila se na Belgorod, Kursk, Rjazan, delove moskovske oblasti i anektirani Krim.
- Pumpe u Novoj Moskvi uvele su ograničenje od 60 litara benzina i 100 litara dizela po osobi.
Za Srbiju, koja najveći deo nafte i naftnih derivata istorijski vezuje za rusko tržište i ruski kapital u svom energetskom sektoru, ono što se ovih dana dešava na ruskim pumpama nije daleka vest nego rani signal o stabilnosti dobavljača na koga se Beograd oslanja. Ukrajinske oružane snage dovele su rusku preradu nafte na najniži nivo od 2009. godine, posle serije udara dronovima koji su tokom proleća sistematski gađali rafinerije duboko u unutrašnjosti zemlje.
Nestašica benzina, koja je mesecima bila ograničena na pogranične oblasti, sada je stigla do same prestonice. Prema podacima koje navodi Blumberg, oko 40 odsto primarnih ruskih preradnih kapaciteta bilo je u maju van pogona, a posledice se osećaju na pumpama u nizu regiona. U Novoj Moskvi, delu šire moskovske aglomeracije, pojedine pumpe uvele su ograničenje na 60 litara benzina i 100 litara dizela po jednom kupcu, mera kakva se u ruskoj prestonici nije videla godinama.
Koliko su udari zaista oslabili rusku preradu?
Brojke govore o pritisku kakav rusko energetsko zaleđe do sada nije iskusilo. Ukrajina je od januara do maja 2026. godine pogodila 15 ruskih rafinerija, a samo u maju izvela je 16 napada, najviše u jednom mesecu od početka rata. Geografija nestašice prati tu mapu udara: gorivo nedostaje u oblastima Belgorod, Kursk i Rjazan, u delovima moskovske oblasti i na anektiranom Krimu.
Procena da je svaki drugi veliki preradni pogon povremeno bio van funkcije menja logiku ruskog energetskog sistema, koji je decenijama računao na rezervu kapaciteta. Sergej Vakulenko iz Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju ocenjuje da je oslonac na te rezerve sada uzdrman.
Čini se da su ukrajinski napadi onesposobili većinu rezervnih preradnih kapaciteta koje je Rusija tradicionalno održavala.
Posledica je paradoks koji obeležava ovu fazu rata. Dok unutrašnje tržište oskudeva prerađenim gorivom, Rusija sirovu naftu izvozi više nego ikad od početka invazije. Izvoz je u 2026. godini u proseku iznosio 3,46 miliona barela dnevno, što je ratni maksimum. Nafta koja se ne može preraditi kod kuće odlazi na strana tržišta u sirovom obliku.
Šta nestašica znači za rusko zaleđe i za region
Energetski sektor je za rusku ratnu ekonomiju istovremeno izvor prihoda i tačka ranjivosti, a ukrajinska strategija upravo tu vezu pokušava da preseca. Udari na rafinerije ne pogađaju front direktno, ali pogađaju logistiku, civilno tržište i poverenje stanovništva u sopstvene snabdevače.
Za posmatrača iz Beograda relevantne su tri tačke:
- Cena i dostupnost derivata na ruskom tržištu utiču na ugovorne odnose i cenovnu politiku kompanija povezanih sa ruskim kapitalom u regionu.
- Izvoz sirove nafte na ratnom maksimumu menja tokove snabdevanja i može da preraspodeli ko kome prodaje prerađeno gorivo.
- Trajnost oštećenja je otvoreno pitanje, jer obnova rafinerijskih postrojenja pod sankcionim režimom za uvoznu opremu traje znatno duže nego u mirnodopskim uslovima.
Ono što je do nedavno bila lokalna pogranična neprijatnost preraslo je u sistemski pritisak koji se penje ka centru ruske države. Za zemlje koje svoju energetsku sigurnost delom oslanjaju na ruski lanac snabdevanja, pitanje više nije apstraktno: koliko dugo dobavljač koji svoje građane racionira gorivom može da bude oslonac za nečije snabdevanje?
