Izrael udario Bejrut i naredio evakuaciju oblasti Tira

Izraelska avijacija pogodila je u nedelju južna predgrađa Bejruta, prvi udar na libansku prestonicu od obnove primirja prethodne nedelje, a već sutradan, 8. juna, izraelska vojska naredila je evakuaciju delova okruga Tir na jugu zemlje. Za Srbiju, koja ceo bliskoistočni front prati kroz cenu nafte i sudbinu evropske energetske ravnoteže, libanski kolosek nije sporedna epizoda nego potvrda da rat ima više od jednog fronta i da se primirja na ovom prostoru ruše brže nego što se sklapaju.

Udar na Dahije, širok pojas južnih predgrađa Bejruta koji važi za uporište Hezbolaha, ubio je dvoje i ranio jedanaest ljudi. IDF je naveo da je gađao infrastrukturu te grupe pošto je ona ispalila projektile ka severnom Izraelu. Time je krhko zatišje, uspostavljeno tek nedelju dana ranije, prekinuto na način koji obe strane tumače kao tuđu krivicu, a stanovništvo ponovo prepuštaju nesigurnosti.

Šta tačno znači naredba o evakuaciji Tira?

Izraelska vojska je 8. juna izdala naredbu za evakuaciju četiri stambene zone u okrugu Tir, drevnom primorskom gradu na jugu Libana, pozivajući se na navodna kršenja primirja sa libanske strane. Naredbe ovog tipa, objavljene na društvenim mrežama i u medijima, u praksi su najava udara: stanovnicima se ostavlja kratak rok da napuste označene blokove pre nego što avijacija krene. Za desetine hiljada ljudi to znači ponovni egzodus iz domova u koje su se mnogi vratili tek pre nekoliko dana.

Geografija je ovde poruka sama po sebi. Bejrut na severu i Tir na jugu čine dve tačke iste linije pritiska, kojom Izrael istovremeno udara po simboličkom srcu Hezbolaha u prestonici i po njegovom tradicionalnom zaleđu na jugu. Libanska država, već oslabljena godinama ekonomske krize, gleda kako joj se teritorija pretvara u poligon na kome odluke donose oružane grupe i strane vojske, a ne njene institucije.

Brojke iz libanskog ministarstva zdravlja daju razmeru sukoba koji se vremenom navikao da bude u senci iranskog koloseka. Po njihovim podacima, broj poginulih u izraelskim napadima u Libanu prešao je 3.600. Iza svake od tih cifara stoji da je libanski front, koliko god da deluje kao nuspojava šire krize, sam po sebi jedan od najsmrtonosnijih na Bliskom istoku.

Zašto Izrael poručuje da rat nije završen?

Najjasniji politički signal stigao je iz izraelskog ministarstva odbrane. Ministar Izrael Kac saopštio je da će Izrael nastaviti operacije protiv Hezbolaha i da će udarati Bejrut svaki put kada grupa napadne izraelsku teritoriju. Time je Tel Aviv unapred odbacio tumačenje da je primirje od prethodne nedelje kraj sukoba, i postavio uslov koji libansku stranu drži pod stalnom pretnjom odmazde.

Premijer Benjamin Netanjahu je tu logiku sažeo u jednu rečenicu, poručivši da će Izrael odgovoriti na svaki napad na svoju teritoriju. Takva formula primirje pretvara u privremeno zatišje uslovljeno ponašanjem druge strane, a ne u trajni sporazum sa garancijama. Za posmatrača iz Beograda, koji je istih dana čitao o izraelskim udarima na Iran i o eskalaciji u Zalivu, libanski front pokazuje kako se jedna kriza grana na više paralelnih ratova koji se hrane jedan drugim.

Važno je razdvojiti ovaj kolosek od iranske eskalacije. Dok se na osi Izrael-Iran vodi rat dalekometnih raketa i udara na vojnu infrastrukturu, libanski front je blizak, teritorijalan i gust naseljenošću, sa naredbama o evakuaciji koje pogađaju civile direktno. Upravo zato je opasnost od slučajnog preskoka pragova ovde najveća: dovoljan je jedan projektil Hezbolaha više ili jedan izraelski udar dublji od očekivanog da se lokalna razmena pretvori u širok sukob.

A vi, verujete li da primirje koje se ruši već posle nedelju dana uopšte zaslužuje to ime, ili je reč samo o pauzi između dva talasa udara?