EU i Moldavija u Briselu: paket od 1,9 milijardi evra

Za Srbiju, koja svoj evropski put meri decenijama, današnji susret u Briselu deluje gotovo provokativno brzo: Moldavija je tek pre nedelju dana otvorila prvi pregovarački klaster, a već dobija najveći finansijski paket u svojoj istoriji i jasan datum kao horizont članstva. Drugi samit Evropske unije i Moldavije, koji se 22. juna 2026. održava u sedištu Evropskog saveta, potvrdio je da Brisel proširenje na istoku Evrope više ne tretira kao apstraktno obećanje, već kao geopolitičku obavezu.

Uniju na samitu predstavljaju Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, dok moldavsku delegaciju predvodi predsednica Maja Sandu. Lideri su najavili zajedničku deklaraciju i potpisivanje okvirnog sporazuma o saradnji u oblasti istraživanja, čime se Kišinjev dodatno vezuje za evropske naučne i razvojne programe.

Koliko je zaista vredan najavljeni paket?

Centralni dokument samita je Plan rasta za Moldaviju, vredan do 1,9 milijardi evra za period od 2025. do 2027. godine. Reč je o najvećem paketu podrške koji je ta zemlja dobila od Unije, a sredstva su namenjena modernizaciji lokalnih zajednica, infrastrukturi i podizanju životnog standarda građana. Logika je ista koju je Brisel ranije primenio na Zapadni Balkan: novac se vezuje za konkretne reforme, a isplata teče u tranšama kako se ispunjavaju uslovi.

Razlika u tempu je, međutim, ono što pažljivog posmatrača iz Beograda mora da zaintrigira. Moldavija je 15. juna otvorila pregovore o prvom klasteru, takozvanim temeljima, koji obuhvata vladavinu prava, pravosuđe i osnovna prava. Zvanični cilj, kako navode evropske institucije, jeste zatvaranje pregovora do 2028. godine, što bi bio jedan od najbržih puteva ka članstvu u novijoj istoriji proširenja. Za zemlju koja je status kandidata dobila tek 2022, taj ritam govori koliko je politička volja u Briselu sada drugačija nego u prethodnoj deceniji.

Zašto Brisel žuri baš sada?

Odgovor leži manje u Kišinjevu, a više u Moskvi. Samit je u svojim zaključcima oštro osudio ruske hibridne napade usmerene na podrivanje demokratskih izbora u Moldaviji, koju Unija vidi kao izloženu meti dezinformacija, kupovine glasova i pritisaka kroz energetsku zavisnost. Evropska perspektiva ovde nije samo nagrada za reforme, već i geopolitički štit: vezivanjem Moldavije za institucije i novac Unije, Brisel pokušava da smanji prostor za rusko mešanje uoči predstojećeg izbornog ciklusa.

Ta logika ima jasnu poruku i za region jugoistočne Evrope. Kada Unija oceni da je određena zemlja na prvoj liniji geopolitičkog nadmetanja, tempo proširenja ume da se ubrza preko proceduralne inercije na koju su kandidati sa Zapadnog Balkana navikli. Pitanje koje se otvara iz srpske vizure jeste da li je ubrzanje rezervisano samo za one koji se nalaze na granici sa ratom u Ukrajini, ili je reč o novom standardu koji bi Brisel mogao da primeni i šire.

Da li ovakav tempo za Moldaviju znači da će Unija ozbiljnije ubrzati i pregovore sa Zapadnim Balkanom, ili ostaje izuzetak diktiran ratom na istoku?