Tramp objavio primirje sa Iranom na 60 dana
Posle američkih udara i iranskog zatvaranja Hormuza, Vašington obustavlja napade i nudi memorandum koji otvara moreuz i pokreće pregovore o nuklearnom programu.
- Tramp je 11. juna objavio primirje na 60 dana i obustavio nove udare na iranske ciljeve.
- Memorandum predviđa neograničenu plovidbu kroz Hormuz u oba smera, bez nameta, uz uklanjanje mina u roku od 30 dana.
- Iran preuzima obavezu da neće razvijati nuklearno oružje, a Vašington traži uklanjanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma.
- Kina je učestvovala u pregovorima, a iranski ministar Abas Aragči posetio je Rusiju, Pakistan i Oman.
Za Srbiju, čija privreda i cene goriva zavise od stabilnosti naftnih ruta, vest iz Vašingtona ima neposrednu težinu: predsednik Donald Tramp objavio je 11. juna primirje sa Iranom na dodatnih 60 dana i obustavio nove vojne udare, samo dan pošto je naredio talas napada na iranske ciljeve. Dokument koji se nudi Teheranu treba da otvori Moreuz Hormuz, koridor kroz koji prolazi petina svetske nafte, i da pokrene pregovore o konačnom sporazumu.
Zaokret dolazi posle naglog zaoštravanja. Tramp je 10. juna naredio nove američke udare, na šta je Iran odgovorio proglašenjem zatvaranja Hormuza i pretnjom da će gađati svaki brod koji prođe kroz moreuz. Upravo je taj potez, koji je za nekoliko sati podigao rizik za globalno snabdevanje energijom, ubrzao traženje diplomatskog izlaza. Umesto eskalacije, Vašington je dan kasnije ponudio okvir koji stranama daje dva meseca da pregovaraju o svim spornim pitanjima.
Šta tačno predviđa memorandum?
Predloženi memorandum u središtu ima ponovno otvaranje moreuza. Predviđa se neograničena plovidba kroz Hormuz u oba smera, bez nameta, a Iran bi imao obavezu da ukloni sve postavljene mine u roku od 30 dana. Američka pomorska blokada ukidala bi se srazmerno obnovi komercijalne plovidbe, uz određene izuzetke od sankcija koji bi dozvolili prodaju iranske nafte. Drugim rečima, deeskalacija na moru vezana je za merljive korake, a ne za puko obećanje.
Drugi stub dokumenta je nuklearno pitanje. Memorandum sadrži iransku obavezu da neće razvijati nuklearno oružje, dok Vašington insistira na uklanjanju zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Tramp je svoj uslov formulisao bez dvosmislenosti.
“Iran mora da pristane da nikada neće imati nuklearno oružje. Moreuz Hormuz mora odmah biti otvoren, bez nameta, za neograničan brodski saobraćaj”, poruka je američkog predsednika.
Potpredsednik Džej Di Vens ostao je oprezan u pogledu rokova. “Nismo još stigli do tamo, ali smo veoma blizu i nastavićemo da radimo na tome”, rekao je Vens, signalizirajući da okvir još nije pretvoren u potpisan sporazum.
Ko sve sedi za stolom?
Pregovore ovog puta ne vode samo Vašington i Teheran. U razgovorima je učestvovala i Kina, najveći kupac iranske nafte i država sa direktnim interesom da Hormuz ostane prohodan. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao se sa kineskim diplomatom, a potom obišao Rusiju, Pakistan i Oman, što pokazuje da Teheran rešenje traži i kroz mrežu partnera izvan zapadnog kanala.
Za evropsku perspektivu, uključujući i region, ključno je da li će primirje od 60 dana izdržati. Svaki novi incident na moru ili spor oko tempa uklanjanja mina može da vrati strane na početak, a sa njima i pritisak na cene energenata koji se brzo prelije na tržište Zapadnog Balkana. Vašington računa da merljivi koraci, otvaranje moreuza i nadzor nad uranijumom, mogu da pretvore prekid vatre u trajniji aranžman.
Hoće li dvomesečni prozor biti dovoljan da se nuklearno pitanje i sloboda plovidbe kroz Hormuz reše za stolom, ili će prva kriza vratiti region na ivicu sukoba?
