Ukrajinski dron pogodio naftni terminal u Krasnodaru
Napad na pomorski terminal u selu Volna ubio jednu i ranio tri osobe, dok je guverner Krasnodarskog kraja potvrdio požar na objektu koji izvozi naftu i gas.
- Ukrajinski dron napad na Krasnodarski kraj 13. juna ubio je jednu i ranio tri osobe.
- Pogođen je pomorski terminal u selu Volna, gde su krhotine drona izazvale požar; objekat izvozi sirovu naftu, derivate i tečni gas.
- Iste noći Generalštab Ukrajine saopštio je da je pogođena i stanica za pumpanje nafte u Volgogradskoj oblasti.
- Posle više od četiri godine rata linija fronta ostaje uglavnom statična, uz sve veće oslanjanje na udare velikog dometa.
Za Srbiju, koja najveći deo svojih energenata i dalje vezuje za isporuke sa istoka i za cene koje se formiraju daleko od Beograda, svaki novi udar na rusku naftnu infrastrukturu nije samo ratna vest nego i podsetnik koliko je domaće tržište izloženo potresima na hiljadu kilometara odavde. Ukrajinski dron napad na Krasnodarski kraj u noći između 12. i 13. juna pogodio je upravo jednu od tih tačaka: pomorski terminal u selu Volna, kroz koji se izvoze sirova nafta, naftni derivati i tečni gas.
Guverner Krasnodarskog kraja Venijamin Kondratjev potvrdio je udar i požar na terminalu. Prema njegovim rečima, krhotine oborenog drona izazvale su požar na objektu, a u napadu je jedna osoba poginula dok su tri ranjene. Vatrogasne ekipe izašle su na teren, a vlasti regiona govore o materijalnoj šteti na pretovarnoj infrastrukturi, bez preciznijih podataka o obimu oštećenja.
Šta je tačno pogođeno te noći?
Terminal u Volni nalazi se na obali, na delu ruske obale okrenutom prema izvoznim rutama, i služi za pretovar nafte, naftnih derivata i tečnog gasa na tankere. Reč je o tipu objekta koji je za rusku ratnu ekonomiju dvostruko osetljiv: deo je lanca kojim se energenti pretvaraju u devizni priliv, a istovremeno je težak za potpunu zaštitu jer leži na otvorenom, uz more.
Iste noći meta nije bio samo Krasnodarski kraj. Generalštab Ukrajine saopštio je da je preko noći pogođena i stanica za pripremu i pumpanje nafte u Volgogradskoj oblasti, na pravcu dalje u dubini ruske teritorije. Time se potvrđuje obrazac koji Kijev gradi već mesecima: umesto frontalnih proboja, sistematski udari na rafinerije, pumpne stanice i terminale, kojima se pokušava oslabiti logistika i izvoz.
Vredi razdvojiti ovaj napad od ranijih izveštaja. Pre ovoga već je objavljivan ukrajinski dron udar na rafineriju u Krasnodaru. Novo je da je sada pogođen pomorski terminal u Volni i da postoje ljudske žrtve, što ovu epizodu čini ozbiljnijom od niza prethodnih, koje su se često završavale samo materijalnom štetom i obaranjem dronova.
Zašto udari na infrastrukturu zamenjuju proboje na frontu?
Posle više od četiri godine rata linija fronta ostaje uglavnom statična. Velike teritorijalne promene izostaju, a obe strane sve više ulažu u oružja velikog dometa: dronove, krstareće i balističke rakete. U toj logici, terminal poput onog u Volni postaje legitimna meta u očima Kijeva, jer pogađa rusku sposobnost da finansira rat kroz izvoz energenata.
Za evropske kancelarije, koje rusku naftnu infrastrukturu već godinama drže pod sankcionim režimom, ovakvi udari otvaraju delikatno pitanje: koliko su oni vojni cilj, a koliko pritisak na tržište koje i samu Evropu, pa i region, košta kroz cenu. Brisel zvanično insistira na pravu Ukrajine na samoodbranu, ali pažljivo bira reči kad su mete energetski objekti, svestan da svaki novi požar na ruskoj obali ima odjek i na pumpama u Beogradu i okolini.
Za sada nema naznaka da će ovaj napad promeniti širu sliku rata, ali se uklapa u trend u kome se težište sukoba pomera sa rovova na rezervoare i terminale. Pitanje za čitaoca ostaje otvoreno: da li će udari na izvoznu infrastrukturu pre doneti pregovarački pritisak ili samo novi krug poskupljenja koji će se osetiti i na domaćem tržištu?
