Najjači zemljotres u veku razorio Venecuelu
Dva razorna zemljotresa u razmaku od 39 sekundi srušila su zgrade u Karakasu i lučkoj Gvairi, a Američki geološki zavod upozorava da broj žrtava može da poraste na desetine hiljada.
- Dva razorna potresa, magnitude 7,5 i 7,2, pogodila su severnu Venecuelu 24. juna u razmaku od svega 39 sekundi.
- Do 26. juna potvrđeno je oko 235 poginulih, više od 4.300 povređenih, a hiljade ljudi se i dalje vode kao nestale.
- Američki geološki zavod procenjuje oko 48 odsto verovatnoće da broj žrtava pređe 10.000 i oko 11 odsto da pređe 100.000.
- U prestonicu Karakas i lučku Gvairu stižu spasilački timovi iz Sjedinjenih Država i Meksika.
Za region koji još pamti razorni zemljotres u Skoplju 1963. i potres u Kraljevu 2010. godine, prizori srušenih fasada u Karakasu deluju bolno poznato, ali razmere katastrofe koja je 24. juna pogodila severnu Venecuelu nadmašuju sve čega se Balkan seća u poslednjih pola veka. Iz Beograda, gde se solidarnost prema žrtvama prirodnih nepogoda gotovo refleksno budi, sa strepnjom se prati brojka koju zvaničnici u Karakasu još ne smeju da izgovore do kraja.
Prvi potres, magnitude 7,2 sa epicentrom kod grada San Felipe, pogodio je obalu u rane večernje sate. Svega 39 sekundi kasnije usledio je drugi udar, magnitude 7,5, sa epicentrom u blizini mesta Jumare. Taj drugi potres najjači je koji je pogodio Venecuelu za više od jednog veka, a njegov talas srušio je zgrade u prestonici Karakasu i u lučkom gradu Gvaira, na svega nekoliko desetina kilometara od centra zemlje.
Trideset devet sekundi koje su sravnile prestonicu
Potpredsednica Delsi Rodriges proglasila je vanredno stanje i saopštila da je aerodrom u Karakasu zatvoren zbog teških oštećenja. Po prvim procenama, oštećeno je ili srušeno oko 250 zgrada, a humanitarna agencija Ujedinjenih nacija navela je da je samo u Gvairi palo više od stotinu objekata. Do 26. juna potvrđeno je oko 235 poginulih i više od 4.300 povređenih, dok se hiljade ljudi i dalje vode kao nestale, a više od dvesta osoba ostalo je zarobljeno pod ruševinama.
Geofizičari koji prate posledice nesreće upozoravaju na poznatu, ali surovu istinu: ne ubija zemljotres, nego loše građene konstrukcije. Mnoge porodice zatekao je udar usred proslave nacionalnog praznika, što je, prema venecuelanskim vlastima, povećalo broj žrtava. Američki geološki zavod, čiji sistem za procenu posledica važi za najpouzdaniji na svetu, procenjuje oko 48 odsto verovatnoće da konačan broj žrtava pređe 10.000 i oko 11 odsto da pređe 100.000. To su brojke kakve se na poluautomatskim kartama nesreća retko viđaju.
Šta sledi za zatrpane pod ruševinama?
Prioritet u prvim danima jeste spasavanje ljudi zarobljenih pod betonom, jer se prozor za pronalaženje preživelih meri satima, a ne nedeljama. Dva najiskusnija američka tima za potragu i spasavanje u urbanim sredinama, iz okruga Ferfaks u Virdžiniji i iz okruga Los Anđeles, već su na putu ka Venecueli. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum najavila je da Sekretarijat za nacionalnu odbranu šalje spasioce i medicinsko osoblje, čime se otvara širi front međunarodne pomoći zemlji koja je godinama bila politički izolovana.
Diplomatski signali stižu i iz Vašingtona, gde se najavljuje pomoć “novim prijateljima”, što govori koliko katastrofa ovih razmera ume da preuredi i najzamrznutije odnose. Za sada, međutim, sve zavisi od mehanizacije, generatora i obučenih spasilačkih ekipa koje moraju da stignu pre nego što istekne najkritičnijih 72 sata.
Balkan dobro zna šta znači kada se tlo otvori bez najave i koliko sporo zaceljuju takve rane. Koliko je svet zaista spreman da pomogne zemlji koja je dugo bila na margini međunarodne pažnje, pokazaće upravo dani koji slede. Mislite li da će međunarodna solidarnost ovog puta nadjačati politiku?
