Venecuela: žrtava više od 1.400, nestalih skoro 69.000
Tri dana posle dva razorna zemljotresa magnitude 7,2 i 7,5, bilans u Venecueli naglo raste, dok spasilački timovi iz 21 zemlje i sami stanovnici golim rukama pretražuju ruševine.
- Potvrđeni broj poginulih popeo se na najmanje 1.430, dok je povređeno preko 3.200 ljudi.
- Prijavljeno je više od 68.900 nestalih, a potraga se nastavlja treći dan.
- Dva potresa magnitude 7,2 i 7,5 pogodila su severozapadnu i centralnu Venecuelu u razmaku od svega 39 sekundi.
- Američki USGS upozorava da konačan bilans može da pređe i 100.000 žrtava.
Slika razrušene obale severno od Karakasa stiže u trenutku kada se i u Beogradu vodi rasprava o spremnosti spasilačkih službi za katastrofe velikih razmera, jer je upravo Srbija u prethodnim godinama upućivala timove na slična stratišta širom sveta. Ono što se dešava u Venecueli pokazuje koliko brzo prirodna nepogoda može da preraste u humanitarnu krizu kojoj ni jedna država ne može sama da odgovori. Bilans koji je u prva dva dana delovao kao tragedija od nekoliko stotina ljudi sada se meri hiljadama, a procene idu i mnogo dalje.
Prema poslednjim podacima, potvrđeni broj poginulih popeo se na najmanje 1.430, povređeno je preko 3.200 osoba, a prijavljeno je više od 68.900 nestalih. Brojke se menjaju iz sata u sat jer spasioci tek probijaju do delova gradova koji su prva dva dana bili potpuno odsečeni. Sistem PAGER američkog geološkog zavoda, koji statistički procenjuje razmere katastrofe na osnovu jačine potresa i gustine naseljenosti, upozorava da konačan bilans može da pređe i 100.000 žrtava, što bi ovaj događaj svrstalo među najsmrtonosnije zemljotrese ovog veka.
Kako je za 39 sekundi srušen čitav priobalni pojas?
Dva snažna zemljotresa pogodila su zemlju 24. juna, prvi magnitude 7,2, a zatim, svega 39 sekundi kasnije, i jači udar magnitude 7,5. Tako kratak razmak nije ostavio nikakvo vreme za reakciju, a zgrade oslabljene prvim potresom potpuno su se urušile pod drugim. Najteže je pogođena oblast La Gvajra, lučki pojas severno od prestonice, gde je, prema prvim procenama, srušeno više od 1.400 objekata. Oštećen je i glavni aerodrom koji opslužuje Karakas, što dodatno otežava dopremanje pomoći.
Snimci iz vazduha, koje su preneli svetski mediji, prikazuju čitave kvartove sravnjene sa zemljom u naseljima Plaja Grande, Tanaguarenas i Los Korales. Tamo gde zgrade nisu pale, ostali su obrušeni zidovi i polomljeni nosivi stubovi, zbog čega vlasti i preživele odvraćaju od povratka u kuće. Venecuelanski spasilački timovi saopštili su da stotine, možda i hiljade ljudi i dalje ostaju zatrpani pod betonom, a najpotresnije scene dolaze iz delova grada gde stanovnici, bez dovoljno mašina i ekipa, golim rukama otkopavaju komšije i članove porodica.
Pomoć stiže iz 21 zemlje, ali ne dovoljno brzo
U Venecuelu je do sada stiglo više od 2.000 spasilaca i 96 pasa tragača iz 21 zemlje, zajedno sa velikim količinama opreme, što je redak primer međunarodne mobilizacije za zemlju koja je godinama bila spoljnopolitički izolovana. Predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez saopštio je da je 3.142 porodice ostalo bez krova nad glavom, a vlasti su uvele vanredno stanje na pogođenim područjima.
Ipak, logistika ostaje glavna prepreka. Oštećena infrastruktura, prekinuti putevi i delimično onesposobljen aerodrom usporavaju dopremanje teške mehanizacije, dok meteorolozi upozoravaju da bi naredni naknadni potresi mogli da uruše i preostale oslabljene konstrukcije. Za zemlju čija ekonomija je već bila u dubokoj krizi, Ujedinjene nacije procenjuju štetu na između 4,7 i 8,7 milijardi dolara, što odgovara nekoliko procenata bruto domaćeg proizvoda Venecuele.
Pred svetom je sada pitanje koje se ponavlja posle svake velike katastrofe: da li je međunarodni odgovor, ma koliko brz, ikada dovoljan kada se vreme za spasavanje meri satima, a broj zatrpanih hiljadama?
