Karakas otvorio pregovore o tranziciji bez Mačado
Prvi formalni razgovori o političkoj tranziciji Venecuele otvoreni su u Karakasu, sedam meseci posle hapšenja Nikolasa Madura. Marija Korina Mačado nije pozvana za sto.
Pregovori o tranziciji vlasti u Venecueli počeli su u subotu, 1. avgusta, u Karakasu, sedam meseci posle hapšenja Nikolasa Madura u američkoj vojnoj operaciji. Za Beograd to nije udaljena latinoamerička tema: Venecuela je jedna od zemalja koje nikada nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pa svaka promena garniture u Karakasu otvara pitanje da li ta pozicija preživljava kraj čavizma ili se povlači zajedno sa njim.
Ko sedi za stolom
Prelaznu vlast na razgovorima predstavlja Horhe Rodrigez, predsednik Nacionalne skupštine i brat privremene predsednice Delsi Rodrigez. Ona je funkciju preuzela posle 3. januara, kada su američke snage uhapsile Madura i prebacile ga u Njujork radi krivičnog gonjenja, a do tada je bila potpredsednica u njegovoj vladi.
Drugu stranu vodi Dinora Figera, predsednica Nacionalne skupštine izabrane 2015. godine, jedinog saziva koji je opozicija kontrolisala otkako je čavizam došao na vlast 1999. Sjedinjene Države taj saziv priznaju kao poslednji izabran na slobodnim i poštenim izborima, i upravo iz tog priznanja Figera crpi mandat za pregovaračkim stolom. Ona se u zemlju vratila nedavno, posle osam godina izgnanstva.
Prema agendi koju je postavio Stejt department, razgovori pokrivaju tri oblasti:
- obnovu demokratskih institucija
- jačanje biračkog tela
- garancije za političko učešće
Prvi konkretan korak treba da bude formiranje novog, nezavisnijeg nacionalnog izbornog saveta, tela koje bi tek potom raspisalo izbore. Proces teče pod nadzorom Vašingtona, a Stejt department je pokrovitelj agende, što u Karakasu niko ni ne pokušava da prikrije.
Zašto Mačado nije za stolom?
Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir, nije pozvana na razgovore i u njima ne učestvuje. Poručila je da se ne protivi tome da pregovori teku, ali njena platforma Jedinstvo traži znatno brže raspisivanje izbora nego što predviđa agenda o kojoj se sada razgovara. U maju je ta platforma objavila takozvani Panamski manifest, sopstveni plan tranzicije, i on ostaje merilo prema kome će deo opozicije ocenjivati sve što izađe iz Karakasa.
Razlika u tempu je suština spora. Imdat Oner, viši saradnik Gordon instituta za javnu politiku Univerziteta Florida internešenel, u izjavi za WLRN je objasnio računicu Vašingtona:
Venecuela je do sada jedina spoljnopolitička uspešna priča Trampove administracije. Zato ne žele da izbore guraju tako brzo, ceo ovaj aranžman bi mogao da propadne.
Oner je dodao i da očekuje da će Delsi i Horhe Rodrigez razgovore razvlačiti koliko god mogu i komplikovati ih koliko god umeju. To je procena analitičara, ne najava, ali objašnjava zašto opozicioni tabor van pregovaračke sobe insistira na datumu izbora, a ne na spisku tema.
Otpor i sa čavističke strane
Pristalice i vlasti i opozicije izašle su na ulice uoči početka razgovora. Unutar Socijalističke partije čuje se zahtev da rezultat pregovora ne ostane dogovor dve delegacije. Poslanik Francisko Arijas rekao je da bi u suprotnom dogovor bio odobren samo od onih koji vode američku vladu, i postavio uslov:
To mora biti pregovor koji se zatim podnosi zemlji.
Šta tačno znači podnošenje zemlji, referendum ili glasanje u Skupštini, nije precizirano ni sa jedne strane.
Zemljotres kao pozadina pregovora
Razgovori se vode u zemlji koja se još kopa iz ruševina. Zemljotresi od 24. juna magnitude 7,2 i 7,5 odneli su više od 5.000 života, povredili blizu 17.000 ljudi i ostavili gotovo 18.000 bez krova, a Svetska banka je direktnu štetu procenila na 19,6 milijardi dolara. Vašington je za obnovu obećao 300 miliona dolara, od čega je do jula uplaćeno više od 180 miliona. Novac je time postao poluga koja stoji pored pregovaračkog stola, iako se o njemu na samom stolu ne pregovara.
Šta je već jednom propalo
Ovo nije prvi pokušaj pregovaranja između čavizma i opozicije. Norveška je 2019. posredovala u razgovorima u Oslu i na Barbadosu i oni su se raspali bez rezultata. Nov dogovor postignut je na Barbadosu u oktobru 2023, uoči predsedničkih izbora 2024, a njegova sudbina je poznata. Razlika je što ranije nijedna strana nije pregovarala pod stranim vojnim pritiskom i sa uhapšenim predsednikom u njujorškom pritvoru.
Prvi merljiv test neće biti saopštenje sa kraja pregovaračke runde, nego sastav novog izbornog saveta. Dok se ne vidi ko u njemu sedi, sve ostalo je dnevni red.
