Nova ruska raketna kiša: Odesa i Zaporožje pod udarom
U novom talasu ruskih udara poginule su dve osobe u Odesi, a četvoro je povređeno u Zaporožju, dok Ukrajina uzvraća napadima na rusku flotu tankera u Azovskom moru.
- U ruskom raketnom udaru na Odesu poginule su dve osobe, a jedan muškarac je povređen.
- Broj povređenih u napadu na Zaporožje popeo se na četiri.
- Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 7 raketa Kh-59/69 i 95 dronova.
- Ukrajina je uzvratila udarom na 10 ruskih tankera i četiri trajekta u Azovskom moru.
Za Beograd, koji već drugu godinu balansira između evropske perspektive i energetske realnosti u kojoj Moskva ostaje važan igrač, svaki novi talas ruskih udara na ukrajinske luke nije daleka vest: kroz Azovsko i Crno more prolaze žitni i naftni koridori od kojih zavisi i deo cena na srpskom tržištu. U poslednja dva dana ruska vojska ponovo je zasula jug Ukrajine, dok je Kijev uzvratio jednom od najširih serija napada na rusku pomorsku logistiku od početka rata.
Rat koji Zapad posmatra kroz prizmu sankcionog režima i transatlantske veze za Srbiju je istovremeno pitanje snabdevanja, cena i diplomatskog manevrisanja između Brisela i Kremlja. Zato hronologija poslednjih udara zaslužuje pažnju i sa ovog kraja Evrope.
Odesa i Zaporožje ponovo na meti
Ruski udar na Odesu pogodio je objekat civilne infrastrukture. Poginule su dve osobe, a jedan muškarac zadobio je povrede od gelera. Uprava ukrajinskih morskih luka navela je da je već drugi dan zaredom na udaru bila civilna lučka infrastruktura Odeske oblasti, čime se potvrđuje da Moskva sistematski cilja izvozne kapacitete na jugu zemlje.
Istog dana broj povređenih u ruskom napadu na Zaporožje popeo se na četiri. Prema podacima ukrajinske strane, protivvazdušna odbrana oborila je sedam raketa tipa Kh-59/69 i čak 95 dronova, što ilustruje razmere kombinovanih naleta koji spajaju krstareće projektile i jeftine bespilotne letelice. Kijev takve serije opisuje kao pokušaj da se iscrpi ukrajinski sistem odbrane pre nego što stigne pomoć zapadnih partnera.
Za razliku od ranijih faza rata, kada su udari bili usmereni pre svega na energetsku mrežu, poslednji nalet pokazuje pomeranje težišta ka lukama i logistici, tačkama na kojima se ukrštaju vojni i ekonomski interesi obe strane.
Zašto Ukrajina cilja rusku flotu u senci?
Odgovor Kijeva stigao je na moru. Ukrajinske snage saopštile su da su pogodile deset ruskih tankera i četiri trajekta u Azovskom moru. Reč je o plovilima takozvane flote u senci, koja Moskva koristi da prevozi naftu i naftne derivate zaobilazeći međunarodne sankcije i time finansira nastavak agresije. Napadi na ovu flotu za Kijev su način da udari po izvoru prihoda, a ne samo po frontu.
Posledice se već osećaju u pomorskom saobraćaju: Rusija je otežala tranzit plovila kroz ključne vodene puteve u regionu, što dodatno komplikuje izvoz nafte i žita iz svojih južnih luka. Za ukrajinsku vojsku, koja procenjuje da je Rusija samo u junu pretrpela oko 39.490 gubitaka, ovo je potvrda da se rat vodi i u fabrikama, rafinerijama i lukama, a ne samo u rovovima.
Za evropsku perspektivu Srbije ovaj razvoj nosi jasnu poruku. Svaki nastavak eskalacije pojačava pritisak Brisela da se kandidati za članstvo usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, uključujući i sankcioni režim prema Moskvi. Diplomatski kanal kojim Beograd godinama održava ravnotežu postaje sve uži kako se rat produžava i seli sa kopna na more.
Koliko dugo Srbija može da zadrži svoju neutralnu poziciju dok se koridori od kojih zavisi njeno snabdevanje pretvaraju u ratište?
