Groznica Zapadnog Nila stigla do respiratora u Skoplju

Na Univerzitetskoj klinici za infektivne bolesti u Skoplju 31. jula ležalo je sedam pacijenata sa potvrđenom groznicom Zapadnog Nila, a dvoje njih se održava na mehaničkoj ventilaciji. Virus koji je Severnu Makedoniju uveo u evropsku mapu prenosa ne poznaje granicu, a komarci koji ga nose lete ravnicom koja se sa juga naslanja na Srbiju, pa je skopska brojka za Beograd pre svega podatak o sezoni koja je u toku.

Klinika navodi da su dva kritična pacijenta stara 76 i 66 godina i da su smeštena u jedinici intenzivne nege. Za još troje primljenih, kod kojih se sumnja na akutno oboljenje mozga i moždanica, čekaju se laboratorijski nalazi Instituta za javno zdravlje. Troje obolelih lečenje nastavlja kod kuće, iako je i kod njih bolest zahvatila centralni nervni sistem.

Svih sedam hospitalizovanih je iz Skoplja, ali iz različitih naselja. Samo jedan od njih putovao je u Grčku. Svi oboleli su stariji od 60 godina i imaju više pratećih bolesti, a to je kombinacija koja kod ovog virusa najčešće vodi u težu, invazivnu formu.

Direktor klinike Fadil Cana izneo je za makedonske medije stanje na odeljenju:

Sedam je potvrđeno, a kod troje postoji jaka sumnja da bi mogla biti ista infekcija. Svi ostali pacijenti su stariji od 60 godina i sa mnogo komorbiditeta. Stabilni su i leče se po svim savremenim medicinskim protokolima. Ta starosna grupa je izložena najtežem invazivnom obliku virusa

Cana time razdvaja dve grupe, potvrđene slučajeve i one koji čekaju nalaz. Ako se sumnja potvrdi, jedna klinika u jednom gradu ima deset pacijenata sa istim virusom u istoj nedelji.

Zašto je važno što je samo jedan pacijent putovao?

Zato što se time menja objašnjenje. Kada oboleli dolaze sa putovanja, epidemiolog govori o unetim slučajevima i izvor traži van zemlje. Ovde je odnos obrnut: šestoro od sedmoro nije napuštalo Skoplje, a oboleli žive u različitim naseljima grada. Takva raspodela opisuje lokalni prenos, dakle komarce koji su virus pokupili na licu mesta, a ne jedno žarište koje se preko noći može ograditi i tretirati.

Groznica Zapadnog Nila se ne prenosi sa čoveka na čoveka. Rezervoar su ptice, a prenosilac je komarac roda Culex, koji ubode zaraženu pticu pa zatim čoveka. Čovek je za virus slepa ulica, ne prenosi ga dalje, ali kod malog dela zaraženih infekcija pređe u zapaljenje mozga ili moždanica i tada završi na odeljenju kakvo je skopsko.

Šest zemalja, trideset pet regiona

Skopski slučajevi nisu izolovani. Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), do 22. jula 2026. virus Zapadnog Nila zabeležen je u 35 regiona u šest evropskih zemalja: u Italiji 20, Grčkoj 6, Rumuniji 4, Severnoj Makedoniji 2, Španiji 2 i Francuskoj 1.

Ta lista je važna zbog datuma. Severna Makedonija je u evropskoj evidenciji stajala sa dva zahvaćena regiona nedelju dana pre nego što se skopsko odeljenje popunilo. Ono što se 31. jula vidi kao sedam bolničkih kreveta, u statistici je počelo ranije, kroz slučajeve koji nisu tražili intenzivnu negu i koji nisu ni dospeli u vest.

Sezona prenosa u ovom delu Evrope ne završava se u julu. Komarci roda Culex ostaju aktivni dok su noći tople, a u kotlinama juga Balkana to traje do jeseni. Sledeći podatak koji nešto menja stiže iz laboratorije Instituta za javno zdravlje, sa nalazima za troje pacijenata koji za sada vode kao sumnja.