Naftna mrlja kod Omana narasla na 800 kvadratnih kilometara

Naftna mrlja kod Omana narasla je za dve nedelje sa 45 na blizu 800 kvadratnih kilometara, pokazuju satelitski snimci od 7. avgusta, dok tanker iz kojeg nafta ističe tone sve dublje u vode Arapskog mora. Brod nosi skoro milion barela ruske sirove nafte i pod sankcijama je Velike Britanije, Evropske unije, Kanade i Švajcarske, jer se vodi kao deo takozvane flote u senci, mreže starih tankera kojima se ruska nafta izvozi mimo zapadnih ograničenja. Za Srbiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije prema Rusiji, a čije se usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom meri u svakom godišnjem izveštaju Evropske komisije, ovo je slučaj u kojem sankcioni režim prestaje da bude pravna apstrakcija i dobija obalu, zaštićeni rezervat i račun za čišćenje.

Tanker Caroline Bezengi, suecmaks dužine 247 metara pod zastavom Kameruna, nasukan je kod ostrva Kiblija, u sklopu zaštićenih ostrva Halanijat u omanskoj pokrajini Dofar. Posada je eksploziju na brodu prijavila 8. juna 2026, u blizini jemenske luke Mukala. Tovar, preko 800.000 barela sirove nafte, a po pojedinim procenama i blizu milion, primljen je u crnomorskoj luci Novorosijsk. Od nasukavanja su prošla dva meseca i nije poznato da li je pokušana ijedna operacija spasavanja broda.

Koliko brzo raste mrlja

Rast izlivene nafte je merljiv i beleže ga dve nezavisne grupe koje prate satelitske snimke. Nina Nel, stručnjakinja za ekološke katastrofe u nemačkom Grinpisu, iznela je hronologiju širenja:

Analiza satelitskih snimaka pokazuje da je naftna mrlja do 26. jula pokrivala 45 kvadratnih kilometara. Do 2. avgusta proširila se na oko 150 kvadratnih kilometara, a snimci od 4. avgusta pokazuju da se sada prostire na otprilike 600 kvadratnih kilometara.

Do 7. avgusta mrlja je, prema merenju Vima Zvajnenburga iz holandske organizacije PAX koja prati uticaj sukoba na životnu sredinu, pokrila blizu 800 kvadratnih kilometara. „Poslednjih nekoliko dana snimci pokazuju da izlazi sve više nafte, jer se površina mrlje uvećava”, naveo je Zvajnenburg. Snimci od 31. jula već su pokazivali aktivno curenje, a najnoviji pokazuju da je trup sve dublje uronjen i da se brod naginje, što je klasična najava pucanja oplate. Tamne trake sirove nafte u međuvremenu su stigle do obale.

Grinpis Nemačka upozorio je da preti izlivanje sa „razornim posledicama po obale i morske ekosisteme regiona” i pozvao Oman da zatraži međunarodnu pomoć ako proceni da mu je potrebna.

Zaštićeni rezervat u jeku monsuna

Pogođeno područje nije nasumičan komad mora. Reč je o zaštićenom morskom rezervatu u Arapskom moru, u kojem se čuvaju:

• kolonije ugroženih burnjaka, morskih ptica koje se gnezde na stenovitim ostrvima
• retki arabijski grbavi kit, populacija koja se procenjuje na nekoliko desetina jedinki i ne meša se sa ostalim grbavim kitovima
• plitki priobalni pojas ostrva Halanijat, koji je i ribolovno područje lokalnog stanovništva

Jul i avgust su vrhunac monsunske sezone u tom delu Arapskog mora. Talasi i vetar otežavaju prilaz brodu, onemogućavaju postavljanje branskih zavesa i ubrzavaju raspad trupa koji je već dva meseca izložen udarima. Vreme, dakle, radi protiv svakog rešenja.

Zašto je jedan tanker kod Omana važan za Srbiju?

Zato što je ovo prvi ekološki incident tih razmera koji se može direktno pripisati floti u senci, a ta flota je poslednje dve godine glavna meta evropskog sankcionog režima. Brisel je sa sankcionisanja kompanija prešao na sankcionisanje pojedinačnih brodova po imenu i IMO broju, a svaki ovakav slučaj jača argument onih koji traže da se lista proširi i da se pooštre pravila o osiguranju i zastavama pogodnosti. Srbija te mere ne primenjuje, ali se o njima izjašnjava u okviru pregovaračkog poglavlja o spoljnoj politici, pa je pritisak za usklađivanje pouzdano na dnevnom redu i u narednim mesecima.

Ima i drugi, praktičniji sloj. Tržište sirove nafte reaguje na svaku prepreku u Arapskom moru, kroz koje prolazi najveći deo tokova iz Zaliva prema Aziji, a cena barela se u Srbiji preliva na pumpu sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja. Za sada nema poremećaja u plovidbi, ali je omanska vlada bezbednost plovidbe izričito navela među razlozima za intervenciju.

Šta je Maskat preduzeo

Omansko Ministarstvo saobraćaja naložilo je 23. jula vlasnicima broda da uklone plovilo i teret. Vlasnici se, prema navodima Grinpisa i drugih izveštaja, dovode u vezu sa Šangajem, a brod plovi pod zastavom Kameruna, što je kombinacija koja u praksi znači da odgovornost putuje kroz nekoliko jurisdikcija pre nego što iko potpiše nalog za sanaciju.

Vlada Omana saopštila je da situaciju prati satelitskim snimcima, terenskim izviđanjem i tehničkim modelima i da su timovi spremni da sprovedu potrebne postupke radi zaštite morskog života i bezbednosti plovidbe. Situaciju prati i Međunarodna pomorska organizacija Ujedinjenih nacija.

Iskustvo iz istog regiona pokazuje šta je alternativa čekanju. Tanker Safer, koji je godinama truleo kod jemenske obale sa oko 1,1 milion barela nafte, ispražnjen je u leto 2023. tek pošto su Ujedinjene nacije preuzele operaciju, prikupile novac od država donatora i dovele sopstveni brod za pretakanje. Ta operacija je pripremana više od godinu dana. Kod ostrva Halanijat nafta već ističe, a monsun traje do septembra.