Oman: nafta sa nasukanog tankera stigla na plaže
Uprava za životnu sredinu Omana saopštila je u sredu da je nafta sa tankera Caroline Bezengi prvi put dotakla kopno, na potezu Ras Madraka, i da se u narednim satima očekuje na ostrvu Masira.
Nafta sa tankera koji od kraja juna leži nasukan uz južnu obalu Omana prvi put je izbila na kopno. Uprava za životnu sredinu Sultanata Oman saopštila je u sredu da su zagađene plaže u oblasti Ras Madraka, više od 200 kilometara od mesta nasukavanja, i da se u narednim satima nafta očekuje i na južnim plažama ostrva Masira. Srbija je taj pomorski koridor već osetila kroz cenu: o pogođenom tankeru u Ormuskom moreuzu i nafti iznad 84 dolara po barelu pisali smo ranije, a sada iz istog pojasa stiže ekološki račun za koji, po vlasničkoj konstrukciji ovog broda, nema nikoga da ga preuzme.
Do sada je izlivanje ostajalo na otvorenom moru, oko arhipelaga Halanijat. Omanska državna agencija ONA prenela je saopštenje Uprave da su “današnji rezultati monitoringa pokazali da su neke plaže u oblasti Ras Madraka pogođene zagađenjem naftom”. Uprava očekuje da će u toj oblasti biti zahvaćeno do 40 kilometara obale. Na južnim plažama ostrva Masira, koje je oko 15 kilometara od omanske obale, predviđa se zaprljanje poteza od 10 do 20 kilometara.
Iz Uprave su naveli i da “specijalizovani timovi nastavljaju da sprovode nadzor, praćenje i operacije odgovora”, uz mere za ograničavanje širenja zagađenja, sa prvenstvom za ekološki najosetljivije zone.
Rezervat u koji je brod uplovio
Po poslednjoj analizi omanske Uprave za životnu sredinu, o kojoj je Maskat izvestio u ponedeljak, mrlja pokriva oko 390 kvadratnih kilometara i skoncentrisana je oko arhipelaga Halanijat. Grinpis i druge ekološke organizacije tvrde da je stvarna površina znatno veća od zvanične procene.
Arhipelag je prošle godine dobio status morskog rezervata, zbog staništa morskih kornjača i drugih vrsta, pa se nasukani brod nalazi unutar zaštićene zone. Grinpis je prošle nedelje upozorio na rizik od naftne katastrofe kakva u tim vodama do sada nije zabeležena, ako se izlivanje hitno ne obuzda.
Kako je brod dospeo tu
Hronologija je kratka i cela stane u dva meseca:
- 8. jun: posada je prijavila sumnju na eksploziju dok je brod plovio uz obalu Jemena. Britanska pomorska bezbednosna kompanija Vanguard rekla je agenciji AFP da je udar probio nekoliko sekcija plovila i pustio vodu unutra.
- 30. jun: tanker se nasukao kod ostrva Al Kiblija u arhipelagu Halanijat, oko 22 nautičke milje, dakle oko 41 kilometar, od omanskog priobalnog mesta Šarbitat.
- 13. avgust: nafta izbija na plaže Ras Madrake, prvi put na kopnu.
Uzrok incidenta omanske vlasti još nisu utvrdile. Portparol Međunarodne pomorske organizacije (IMO) rekao je da ta agencija pomno prati curenje i da je sezonski monsun ograničio pristup brodu i odložio operacije spasavanja, dok se nafta iz zone nasukavanja kreće ka severoistoku.
Čiji je brod i ko snosi štetu?
Formalno, vlasnik je kompanija Rentoor Shipmanagement, a operater Villar Shipmanagement, obe sa sedištem u Kini, kako stoji u bazi OpenSanctions. Caroline Bezengi je sagrađena 2001. i poslednji put je plovila pod zastavom Kameruna. Zapadne vlade svrstavaju je u takozvanu senku flotu kojom se zaobilazi sankcioni režim uveden ruskom izvozu nafte posle invazije na Ukrajinu 2022. Tanker je pod sankcijama Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske, Kanade i Ukrajine.
Koliko je nafte u pitanju, zavisi od procene. Grinpis i organizacija PAX rekli su AFP-u da brod nosi oko milion barela sirove nafte. Kristofer D’Elija, profesor emeritus Državnog univerziteta Luizijane i stručnjak za izlivanja, procenio je za Al Džaziru da je na brodu oko 800.000 barela, što bi bilo, kako je rekao, “prilično veliko izlivanje”.
D’Elija je na tome i zastao, jer je pravna strana ovde praznija od tehničke:
Ovi ilegalni tankeri ne poštuju princip “zagađivač plaća”, koji je osnov po kome Sjedinjene Države i druge razvijene zemlje regulišu izlivanja. “Odgovorna strana” mora da finansira čišćenje u Sjedinjenim Državama. U ovom slučaju, odgovorne strane nema.
Za obalu koja se čisti mesecima, to je razlika između računa koji neko potpisuje i računa koji ostaje državi.
Druga mrlja, na iranskoj strani
Na suprotnoj strani istog vodenog puta iranska državna agencija IRNA javila je u sredu da je naftna mrlja u Ormuskom moreuzu stigla do ostrva Kešm i zaprljala plaže i ekološki osetljivu šumu mangrova, kao i delove susednog ostrva Hengam. Sajt TankerTrackers, koji prati kretanje brodova, navodi da ta mrlja izgleda potiče od iranskog napada na brod za rasuti teret Minoan Pioneer, izvedenog u omanskim vodama 3. avgusta.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai rekao je novinarima da je zagađenje uočeno na tri lokacije i na površini mora i da izvor izgleda kao “strani brod za rasuti teret”, ne precizirajući koji.
Svaka strana koja ima koristi od komercijalne plovidbe kroz Ormuski moreuz pravno je i moralno obavezna da preduzme mere kojima će nadoknaditi i sanirati ekološku štetu nanetu Persijskom zalivu i Omanskom zalivu.
Teheran time otvara pitanje troška, ali ne imenuje adresu. Maskat je u istom položaju sa svojim brodom, samo sa naftom već na pesku.
Sledeći podaci koji se čekaju su stanje južnih plaža Masire, iz dnevnog monitoringa Uprave, i prvi prekid monsuna dovoljno dug da spasilačke ekipe uopšte priđu tankeru.
