Kijev traži 300 presretača za zimu, stigli lideri EU

Kijev je u ponedeljak, 24. avgusta, obeležio 35. godišnjicu nezavisnosti dočekom skoro desetak evropskih lidera i trećim sastankom Koalicije voljnih u ukrajinskoj prestonici, dok se u Briselu i dalje odlučuje o 30 milijardi evra pomoći čije puštanje zavisi od glasanja u Evropskom parlamentu. Za Srbiju, koja godinama čeka pomak u sopstvenim pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, ovaj sastanak je podsetnik koliko je politička i finansijska pažnja Brisela usmerena ka Kijevu: na sastanku je preko veze učestvovala i zamenica generalnog sekretara NATO Radmila Šekerinska, ime dobro poznato na Balkanu, što pokazuje da se bezbednosna arhitektura oko Ukrajine gradi uz aktivno učešće predstavnika iz regiona.

Lideri u Kijevu na treći sastanak Koalicije voljnih

Britanski premijer Endi Bernam predvodio je delegaciju od skoro desetak evropskih lidera koja je doputovala u Kijev, na svoju prvu posetu Ukrajini otkad je 20. jula preuzeo dužnost. Uz njega su u ukrajinsku prestonicu lično stigli predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, finski predsednik Aleksandar Stub i luksemburški premijer Lik Friden. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc kopredsedavali su sastankom preko video veze, dok se Šekerinska uključila na daljinu, kao i većina ostalih učesnika. Sastanak je počeo u 13 časova po kijevskom vremenu, u hibridnom formatu u kome je, prema pisanju Kijev independenta, učestvovalo preko 30 zemalja, dok Briselski signal navodi da je grupa narasla na oko 35 članica.

Reč je o trećem sastanku Koalicije voljnih održanom baš u Kijevu otkad su je Francuska i Britanija osnovale u martu 2025, sa ciljem da unapred pripreme bezbednosne garancije za Ukrajinu posle eventualnog primirja. Prethodni sastanak grupe održan je 13. jula u Francuskoj, gde je Poljska najavila da će na jesen organizovati vojne vežbe Koalicije voljnih, kao pripremu za razmeštanje takozvanih snaga uveravanja čim se postigne primirje.

Ugovor za raketu SCALP i reakcija Kremlja

Bernam je odobrio da kompanija MBDA podeli poverljive podatke o britanskim komponentama ugrađenim u raketu dugog dometa SCALP, francusku verziju britanske rakete Storm Shadow, čime se otvara put da Francuska i Ukrajina pokrenu proizvodnju tog oružja na ukrajinskoj teritoriji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je na tu odluku reagovao optužbom da Britanija time učestvuje u ratu na strani Kijeva.

Zašto Ukrajini nedostaju presretači za Patriot?

Zelenski je tim povodom objavio do sada poverljive podatke o isporukama presretača za sistem Patriot. Ukrajina je 2023. godine dobila 675 američkih presretača, 2025. godine 364, a za 2026. je projektovano svega 264, naspram zahteva za najmanje 300 presretača pred predstojeću zimu, kada Rusija po pravilu pojačava napade na energetsku mrežu. Na sastanku se razgovaralo i o 30 milijardi evra blokiranih sredstava Evropske unije, čije oslobađanje zavisi od usvajanja propisa u Evropskom parlamentu, kao i o usklađenim merama protiv ruske flote u senci, tankera kojima Moskva zaobilazi sankcije na izvoz nafte. Francuska je 22. avgusta obećala nove presretače, a Sjedinjene Američke Države su 17. avgusta dodelile kompaniji Rejtion ugovor vredan 22,9 milijardi dolara za proizvodnju krstarećih raketa.

Zelenski: “Rusija nije uračunala narod”

Nezavisno od sastanka Koalicije voljnih, Zelenski je dan obeležio i sa dva javna obraćanja u centru Kijeva. U govoru na Trgu Svete Sofije, koji je pratila ulična parada domaćeg naoružanja, ukrajinski predsednik je poručio da prisustvo evropskih lidera pokazuje koliko se kontinent plaši širih ruskih ambicija.

“Nijedna nacija u ovakvom ratu ne bi mogla da se oslanja samo na sopstveno oružje”, rekao je Zelenski.

Kasnije se, u vezenoj košulji, obratio naciji i na trgu ispred manastira Svetog Mihaila, gde su bili izloženi izgoreli ruski tenkovi, porukom da je Rusija pogrešno procenila Ukrajinu: “Rusija je izračunala ukrajinske resurse, rezerve i vojnu opremu, ali nije uračunala ono najvažnije, njen narod.” U posebnom video obraćanju povodom praznika dodao je da “Ukrajina apsolutno želi mir, ali nije spremna da se jednostavno preda”, a obraćanje naciji je zaključio rečima: “Čuvajte svoju državu. Čuvajte svoju nezavisnu Ukrajinu!”

U obraćanju je pomenuo i oslobađanje Harkovske i Hersonske oblasti, kao i, kako je naveo, cele Dnjepropetrovske oblasti. Istakao je i da ukrajinska protivvazdušna odbrana obara više od 90 odsto ruskih dronova Šahed, dok se vojska uči da presreće i nove dronove sa mlaznim pogonom na koje je Rusija u međuvremenu prešla. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga je povodom dolaska evropskih lidera u Kijev poručio da “u ovakvim vremenima nacije nauče koliko je važno imati saveznike uz sebe”.

Rat se nastavlja i na Dan nezavisnosti

Borbe se, međutim, nisu zaustavile ni na dan proslave. U Černjigivu je istog dana u ruskom napadu dronom povređeno 15 ljudi, među njima dvoje dece, dok su ukrajinske snage pogodile Kamenski kombinat u Rostovskoj oblasti, pogon za proizvodnju raketnog goriva. Ruska strana tvrdi da je u ukrajinskom napadu dronovima na južni ruski grad Krasnodar poginulo troje tinejdžera, a da je šestoro dece ranjeno. Ruska protivvazdušna odbrana je, prema sopstvenim navodima, oborila 351 ukrajinski dron iznad osam ruskih regiona.

Portal Srpske novine je ranije pisao o ruskim pretnjama razornijom odmazdom, pošto je dron pogodio voz kod Odese. Sadašnja razmena udara se uklapa u obrazac koji traje mesecima, bez značajnijih promena na samom frontu.

Za Beograd je važno i to da se agenda Koalicije voljnih, uključujući i spornih 30 milijardi evra iz evropskog budžeta, sve više prepliće sa širim pitanjem proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, jer svaka nova obaveza prema Kijevu opterećuje isti budžetski okvir iz kog se finansira i podrška kandidatima poput Srbije. Datum kada će Evropski parlament glasati o tim sredstvima još nije zakazan, a Kijev upozorava da mu presretači za odbranu od ruskih raketa trebaju pre nego što zima donese nove napade na energetsku mrežu.