EU ukida olakšice na granicama: otisci prstiju od danas
Evropska komisija nije produžila fleksibilnu primenu EES sistema, pa putnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore na ulasku u Hrvatsku i Šengen čekaju duže.
Od danas, 6. septembra, putnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji se upute prema Hrvatskoj i dalje u Evropsku uniju ponovo mogu da naiđu na duže kolone na graničnim prelazima. Razlog je istekao rok za takozvanu fleksibilnu primenu Evropskog sistema za ulazak i izlazak, poznatijeg pod skraćenicom EES, koji je Evropska komisija uvela tokom leta da bi ublažila gužve, a nije ga produžila. Za region je ovo direktno pitanje, jer je granica između Bosne i Hercegovine i Hrvatske jedan od glavnih pravaca kojim se ide dalje u Uniju, a isto pravilo od danas važi i na prelazima Srbije i Crne Gore prema Hrvatskoj.
Period u kojem su države članice smele privremeno da ublaže ili sasvim obustave deo biometrijskih kontrola, kada bi se na prelazima stvorile velike gužve, isticao je danas, i Evropska komisija tu mogućnost nije produžila. Sistem je, prema navodima Komisije, potpuno operativan na spoljnim granicama šengenskog prostora od 10. aprila 2026. Umesto ranijeg udaranja pečata u pasoš, EES digitalno beleži svaki ulazak i izlazak, uz fotografiju lica i otiske sva četiri prsta putnika. Obuhvaćeni su državljani zemalja van Evropske unije koji nemaju regulisan boravak u Uniji, za boravke do 90 dana u periodu od 180 dana. Registracija u sistem nije viza i za nju se ne plaća nikakva naknada.
Koliko je putnika do sada registrovano
Evropska komisija je do kraja jula prijavila više od 145 miliona registrovanih ulazaka i izlazaka, a početkom avgusta taj broj je premašio 150 miliona. Komisija tim podatkom brani sistem kao bezbednosnu korist, jer omogućava preciznije praćenje ko ulazi i izlazi iz šengenskog prostora i lakše otkrivanje prekoračenja dozvoljenog boravka. Cena te preciznosti su duže kolone tamo gde tehnika i osoblje na prelazu ne prate obim saobraćaja.
Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja, IATA, i britansko turističko udruženje Abta su tražili da se fleksibilna primena zadrži do kraja 2026. godine, upozoravajući da su duže kontrole tokom leta već dovele do propuštenih letova i veza. Prema podacima udruženja vazdušnih prevoznika, broj propuštenih avionskih konekcija tokom letnje sezone se udvostručio u odnosu na period pre uvođenja sistema. List Gardijan je preneo, pozivajući se na više obaveštenih izvora, da pojedine države članice ni posle današnjeg isteka roka neće u potpunosti primenjivati biometrijske kontrole, iako Komisija formalno nije odobrila nikakvo dalje odlaganje.
Neravnomerna spremnost infrastrukture nije problem samo na jugu kontinenta. U Doveru, na Eurostarovoj stanici London Sent Pankras i u Eurotunelu, kiosci za uzimanje otisaka prstiju koji su nabavljeni za tu svrhu još nisu u funkciji, pa se putnici na Eurostaru i dalje registruju ručno, dok vozači automobila u Doveru za sada uopšte nisu podvrgnuti EES kontrolama. Evropska komisija je saopštila da je u kontaktu sa više država članica kojima su potrebna dodatna tehnička i operativna prilagođavanja na pojedinim prelazima i da je spremna da im pruži podršku tokom tog perioda, ali datum kada bi sva ta prilagođavanja trebalo da budu gotova nije naveden.
Zašto je granica sa Hrvatskom najosetljivija za region
Granična policija Bosne i Hercegovine upozorila je još u junu da tri privremena međunarodna prelaza prema Hrvatskoj, Vinica, Subašići i Vir, nemaju tehničke uslove za obradu putnika po EES sistemu. Državljani trećih zemalja, uključujući državljane BiH bez regulisanog boravka u Uniji, zbog toga se na tim prelazima ne mogu registrovati i usmeravaju se na druge granične prelaze gde tehnički uslovi postoje, što dodatno produžava put i vreme čekanja. Hrvatski autoklub navodi da se EES primenjuje na graničnim prelazima prema Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, uz uzimanje četiri otiska prstiju i fotografije lica za sve putnike na koje se sistem odnosi, uključujući i prelaz Batrovci na putu prema Zagrebu.
Za putnike iz regiona praktična posledica je jednostavna, na prvom prelasku posle registracije treba računati sa duže vremena nego ranije, jer se uzimaju biometrijski podaci koji važe naredne tri godine. Tek posle te prve registracije kontrole bi, prema objašnjenju Delegacije Evropske unije, trebalo da budu brže, jer se podaci već nalaze u sistemu. Do tada, najveći pritisak i dalje pada na prelaze između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, gde se svake godine tokom leta i inače stvaraju najduže kolone iz regiona.
Evropska komisija za sada nije najavila novi datum za eventualno vraćanje fleksibilne primene, niti rok do kog očekuje da svi granični prelazi budu tehnički spremni za puni obim EES kontrola.
