Hrvatska blokira Crnoj Gori poglavlje o saobraćaju
Zagreb od jula ne da zatvaranje poglavlja o saobraćaju, iako 26 drugih članica EU pristaje. Podgorica i dalje cilja na ulazak u Uniju 2028. godine, uz otvorena pitanja iz devedesetih.
Hrvatska od jula ove godine blokira zatvaranje pregovaračkog poglavlja o saobraćaju sa Crnom Gorom, iako je svih preostalih 26 članica Evropske unije spremno da ga odobri, piše briselski portal Euractiv. Spor ima i direktnu vezu sa Beogradom: među pitanjima koja su ovih dana otvorena u Evropskom parlamentu našla se i sahrana Ratka Mladića u Beogradu, pošto je predsednik Skupštine Crne Gore uputio saučešće porodici osuđenog ratnog zločinca, potez koji je hrvatska poslanica Sunčana Glavak javno tražila da objasni ministarka evropskih poslova Crne Gore.
Crna Gora je najnapredniji kandidat za članstvo u Uniji. Do sada je privremeno zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i cilja da preostalih petnaest zatvori do kraja ove godine, sa krajnjim ciljem da postane članica 2028. godine. Taj rok, kako prenosi Euractiv, ima i širi politički značaj, jer se posmatra kao test da li politika proširenja Evropske unije uopšte funkcioniše.
Šta Zagreb traži od Podgorice
Hrvatska je do sada dala saglasnost za zatvaranje gotovo svih poglavlja, ali zadržava rezervu prema Poglavlju 14, koje se odnosi na saobraćajnu politiku, i to od jula. Već dve godine, od 2024. godine, blokirano je i Poglavlje 31, koje pokriva spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, pošto je zvanični Zagreb usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u crnogorskoj Skupštini ocenio kao provokaciju.
Zahtevi Hrvatske idu dalje od same procedure pristupanja. Zagreb od Podgorice traži nastavak potrage za 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata, vođenog od 1991. do 1995. godine, razgovore o razgraničenju na moru između dve zemlje, obeštećenje bivših logoraša, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko pravnih zahteva hrvatskih državljana, očuvanje spomen ploče u Morinju, kao i povratak školskog broda “Jadran”, koji je nekada plovio pod jugoslovenskom zastavom. Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je krajem jula poručilo da “preostaje tek nekoliko meseci do kraja 2026. godine” i ponovo pozvalo Podgoricu na intenzivniji dijalog.
Kako Podgorica odgovara
Ministarka evropskih poslova Crne Gore, Maida Gorčević, tvrdi da saradnja sa Zagrebom teče, iako sporo. “To je proces koji je u toku. Neke od tih stvari ne možete riješiti preko noći”, rekla je ona za Euractiv, dodajući da postoji stalna komunikacija između ministarstava spoljnih poslova dve zemlje i veliki broj komisija koje rade na otvorenim pitanjima. “Ne vidim da će nas Hrvatska blokirati, jer to do sada nije učinila”, poručila je Gorčević.
Portparol hrvatske Vlade je, sa druge strane, poručio da je Crna Gora “dobro upoznata sa očekivanjima Hrvatske” i da je rešavanje preostalih pitanja “odavno trebalo da bude završeno”. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije je, komentarišući odnos Zagreba i Podgorice, naveo da je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, prilikom posete Hrvatskoj krajem avgusta, naglasila da izgradnja dobrih odnosa između država članica i budućih članica ostaje sastavni deo procesa pristupanja, ali da proces mora ostati zasnovan na konkretnim rezultatima kandidata u sprovođenju reformi.
Presedan koji brine ceo region
Korišćenje nerešenih bilateralnih sporova kao instrumenta pritiska u procesu proširenja nije novost u Uniji. Severna Makedonija je više od decenije bila talac spora sa Grčkom oko imena, da bi odmah po njegovom rešavanju dobila i bugarski veto, koji i dalje traje. Slično iskustvo imala je i sama Hrvatska: gotovo godinu dana njene pristupne pregovore blokirala je Slovenija zbog graničnog spora u Piranskom zalivu, a spor je odblokiran tek posle direktnog političkog dogovora Zagreba i Ljubljane. Upravo taj presedan pominje i slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Marjan Šarec, bivši premijer svoje zemlje, koji je u Briselu organizovao razgovor o poziciji Crne Gore.
“Nadam se da Crna Gora neće postati žrtva bilateralnih pitanja”, rekao je Šarec, upozoravajući da otvorena pitanja iz devedesetih ne bi smela da postanu kočnica u završnoj fazi pristupnog procesa, čak i ako Podgorica ispuni sve reformske obaveze iz evropske agende.
Za sada nijedna strana ne pominje konkretan datum kada bi Poglavlje 14 moglo da bude odblokirano. Podgorica ostaje pri planu da do kraja godine zatvori sve preostale pregovaračke celine, dok Zagreb ponavlja da rešavanje otvorenih pitanja ne trpi žurbu. Da li će se ta dva roka ukrstiti pre isteka 2026. godine, zavisiće od narednih sastanaka dvostranih komisija čiji termini još nisu zvanično objavljeni.
