Hung Kao priznao: Iran razneo bazu Pete flote u Bahreinu
Vršilac dužnosti ministra mornarice SAD Hung Kao priznao je da je iranski napad u februaru razneo štab Pete flote u Bahreinu. Procena obnove dostiže 400 miliona dolara.
Iranski udar iz februara na najveću američku pomorsku bazu na Bliskom istoku dobio je, posle više meseci ćutanja, zvanično priznanje iz Vašingtona, priznanje koje pokazuje koliko je krhka bezbednosna arhitektura od koje zavisi i cena energenata u Evropi, pa i u Srbiji. Vršilac dužnosti ministra mornarice Sjedinjenih Američkih Država Hung Kao potvrdio je u razgovoru za Epoch Times da su iranski napadi teško oštetili sedište Pete flote u Bahreinu.
“Razneli su Bahrein do temelja.”
Rečenicu je izgovorio vršilac dužnosti ministra mornarice, funkcija koju Hung Kao obavlja privremeno, a ne kao stalni zamenik ministra, kako se u pojedinim prenosima pogrešno navodi.
Šta se tačno dogodilo u Bahreinu
Iran je bazu Naval Support Activity Bahrain napao 28. februara 2026. godine raketama i dronovima za jednokratnu upotrebu, u prvoj fazi rata koji je usledio pošto su američke i izraelske snage udarile po iranskoj teritoriji. Oštećeni su stab Pete flote, vojne barake, magacini i komunikacioni tornjevi, objekti koji su decenijama činili operativni centar američkog pomorskog prisustva u Persijskom zalivu.
Istraživanje lista Wall Street Journal procenilo je da bi obnova baze mogla da košta oko 400 miliona dolara. I pored te procene, mornarica još nije odlučila da li će bazu uopšte obnavljati. Hung Kao je novinarima rekao da postoji posebna radna grupa koja tek razmatra opcije, uključujući i pitanje da li su popravke uopšte potrebne.
Umesto Bahreina, mornarica sada operacije oslanja na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu, više od 2.000 milja udaljeno od ranijeg čvorišta. Ta razdaljina pretvorila je uobičajeno snabdevanje u mesečno planiranje unapred: posada jednog desantno-borbenog broda tipa Independence, prema izveštaju Military Timesa, mora hranu da naruči 30 dana pre isporuke, jer se borbeni rasporedi menjaju brže nego što snabdevanje stiže.
Priznanje admirala, bez ulepšavanja
Načelnik pomorskih operacija admiral Deril Kodl rekao je mornarima raseljenim iz Bahreina, na sastanku sa posadama, da povratka u skorije vreme neće biti.
“Ne vraćamo se tamo u skorije vreme. Samo želim da budem potpuno iskren.”
Komandant Pete flote viceadmiral Kurt Rensou priznao je tokom virtuelnog sastanka sa porodicama vojnika da je improvizacija postala pravilo, rekavši da mornarica “izmišlja u hodu, jer ništa nije bilo zamišljeno da traje ovoliko dugo”. Hiljade vojnika i članova njihovih porodica i dalje su raseljeni i žive u privremenom smeštaju, čekajući da se vrate po lične stvari, a u pojedinim slučajevima i da se ponovo sastanu sa kućnim ljubimcima ostavljenim tokom evakuacije baze.
Penzionisani kapetan američke mornarice Džon Kordl upozorio je da posledice nadilaze materijalnu štetu, rekavši da “gubitak ima duboke taktičke i strateške posledice”, i ocenio da je time narušena i logistička mreža na kojoj su počivale američke pomorske misije u regionu Zaliva.
Teheran priznanje dočekao kao potvrdu uspeha
Iranski ministar inostranih poslova Abas Aragči javno je pozdravio američko priznanje, ocenjujući ga kao redak čin iskrenosti Vašingtona. “Naše snažne oružane snage su zaista razneli stab Pete flote u Bahreinu do temelja”, poručio je Aragči, uklapajući napad u zvaničnu iransku naraciju o odgovoru na američko i izraelsko bombardovanje iranske teritorije.
Analiza portala NewsCord, koji je uporedio izveštavanje dvanaest medija o priznanju, pokazala je da je samo dva od njih prenelo procenu od 400 miliona dolara za obnovu, dok se većina zadržala na političkoj poruci iz Teherana, a ne na operativnoj ceni štete.
Šta ova baza znači za Beograd i region?
Iako se drama odigrava hiljadama kilometara od Beograda, oštećenje najveće američke pomorske baze u Persijskom zalivu ima težinu i za jugoistok Evrope. Peta flota štiti plovne puteve kojima prolazi znatan deo nafte i gasa ka evropskim tržištima, a svaka dodatna neizvesnost oko američkog vojnog prisustva u Zalivu odmah se oseti na cenama energenata koje plaća i Srbija. Slabljenje jedne od ključnih američkih baza u regionu utiče i na širu bezbednosnu arhitekturu od koje zavisi stabilnost zapadnog Balkana, gde Vašington ostaje najvažniji bezbednosni garant.
Vršilac dužnosti ministra mornarice najavio je da će odluka o sudbini baze u Bahreinu biti doneta tek pošto radna grupa završi procenu, bez preciznog roka. Do tada, hiljade američkih mornara i njihovih porodica ostaju u privremenom smeštaju, a Vašington i Teheran nastavljaju da se nadmeću oko toga ko ima poslednju reč o razmerama štete u Manami.
