Predstavnički dom SAD izglasao kraj rata sa Iranom

Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država izglasao je u utorak kasno uveče, sa 220 glasova za i 204 protiv, rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja nalaže predsedniku Donaldu Trampu da povuče američke snage iz sukoba sa Iranom. Za Beograd ovo nije samo unutrašnjepolitički obračun u Vašingtonu: rat koji traje skoro sedam meseci direktno utiče na cenu nafte na svetskom tržištu, a preko nje i na cene goriva i energenata u Srbiji, dok istovremeno pokazuje koliko je američka spoljna politika, na koju se Brisel i region oslanjaju u pitanjima sankcionog režima i bezbednosti, ovih meseci nestabilna iznutra.

Ovo je treći put da Predstavnički dom usvaja ovakvu rezoluciju otkako je Tramp 28. februara 2026. najavio velike borbene operacije protiv Irana. Glasanje je vodio demokratski poslanik iz Masačusetsa Set Multon, uz četrnaest demokratskih supotpisnika, među kojima se kao jedan od pokretača navodi i Gregori Miks, najstariji demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma. Tekst rezolucije nalaže predsedniku da povuče sve američke snage iz neprijateljstava sa Teheranom, osim ako to izričito ne odobri objava rata ili posebno odobrenje Kongresa za upotrebu vojne sile protiv Irana.

Sedmoro republikanaca glasalo je zajedno sa svim demokratama: Tomas Mesi iz Kentakija, Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije, Voren Dejvidson iz Ohaja, Tom Baret iz Mičigena, Nensi Mejs iz Južne Karoline, Marijanet Miler Miks iz Ajove i Zak Nan iz Ajove, koji je po prvi put glasao za ovakvu rezoluciju. Na prethodna dva ista glasanja, u junu i julu, republikanski otklon od Trampa se sveo na svega četvoro poslanika, pa je sedmoro sada najveće rasulo republikanskih redova u ovom pitanju do sada.

“Tonight, Congress did its job under the Constitution and said enough is enough,” rekao je Set Multon posle glasanja, u izjavi koju je prenela agencija Junajted pres internešnl. Gregori Miks je poručio: “The American people have made it clear that they do not support this war, and the Constitution does not grant Trump the authority to wage it without the consent of the people and their representatives.”

Zak Nan je svoj glas obrazložio rečima da je vreme za diplomatiju prošlo. “With the negotiating window closed, sustained combat operations now require congressional authorization. I will not support another open-ended war,” rekao je za Al Džaziru. Tom Baret iz Mičigena je za Foks njuz izjavio da stoji na istoj poziciji od početka: “I’ve been consistent on that since the war powers provision expired after 60 days of engagement.”

Većina republikanskih poslanika i dalje stoji uz predsednika. Marlin Stucman, republikanski poslanik iz Indijane, rekao je za Foks njuz da Tramp dobro upravlja situacijom. “The president has done a good job managing all this. We need to stand with the president right now and with the Iranian people,” rekao je Stucman.

Rezolucija je pisana kao zajednička za oba doma Kongresa, pa ne ide predsedniku na potpis niti na veto, ali mora da prođe i Senat. Senatske demokrate su najavile da će Senat o drugoj rezoluciji koju je Predstavnički dom već usvojio glasati najkasnije do 2. oktobra. Senat je jednom već usvojio ovakvu rezoluciju, iz desetog pokušaja, ali su republikanski senatori sutradan promenili glas pošto ih je Tramp prozvao na ručku iza zatvorenih vrata. Nijedna od dosadašnjih rezolucija još nije stigla do predsednikovog stola.

Cena rata se sve više meri i u brojkama. Prema izveštaju nestranačke Kancelarije za budžet Kongresa, objavljenom u utorak, šest meseci sukoba koštalo je 38 milijardi dolara, uz procenu daljeg rasta troška od tri milijarde dolara mesečno. Ista analiza procenjuje da bi rat mogao da podigne inflaciju za pola procentnog poena početkom 2027. godine i da već sada prazni američke zalihe municije. Ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država je 15. septembra ponovo izdalo upozorenje za putovanja, znak da Vašington ne očekuje skoro smirivanje.

O tempu smirivanja govorio je i potpredsednik Džej Di Vens, na konferenciji za novinare 3. septembra, čije je reči prenela mreža Ej Bi Si njuz. “Enter a much different phase in a couple of months,” rekao je Vens, najavljujući da bi se karakter sukoba mogao promeniti tek za nekoliko meseci, dakle znatno posle rasplet u Kongresu.

Glasanje je verovatno poslednje o ratu sa Iranom pred novembarske međuizbore, pošto se poslanici ove nedelje vraćaju u svoje izborne jedinice da kampanju vode gotovo puno radno vreme, sa manje od pedeset dana do glasanja koje odlučuje o kontroli oba doma Kongresa. Da li će rat sa Iranom do tada dobiti ishod koji Kongres traži, ili će predsednik i dalje voditi operacije bez saglasnosti zakonodavaca, zavisiće najviše od toga kako Senat postupi do najavljenog roka 2. oktobra.