Herceg Novi otvara pitanje Prevlake i granice sa Hrvatskom

Skupština opštine Herceg Novi otvorila je danas, 31. avgusta, raspravu o formalno pravnom statusu poluostrva Prevlaka i rta Oštro, pitanju koje je po ustavu u nadležnosti crnogorske države, ne lokalne vlasti. Priča se prati i iz Beograda: inicijativa je potekla od Saveta nevladinih organizacija Boke Kotorske, krovne mreže prosrpskih udruženja u koju spada i Miholjski zbor, a obrazac je isti kao kod nedavnog spora oko priznanja Kosova u Zeti i Pljevljima, gde je lokalni parlament preuzeo temu iz nadležnosti Podgorice.

Šta je stavljeno na dnevni red

Na jedanaestu sednicu hercegnovske skupštine, zakazanu za 31. avgust, dopunu dnevnog reda predložile su Demokratska Crna Gora, Nova srpska demokratija i Novska lista. Tačka nosi naziv Informacija o formalno pravnom statusu poluostrva Prevlaka. Odbornicima je obaveštenje o dopuni dostavljeno 25. avgusta, iako je poslanik Jovan Subotić tvrdio da o tome nije obavešten.

Materijal za tačku pripremio je Savet nevladinih organizacija Boke Kotorske, čiji je predsednik Mašan Ercegović. Savet okuplja više prosrpskih udruženja, među njima Miholjski zbor i udruženje ratnih veterana, a osnov za raspravu je okrugli sto Prevlaka, pitanje suvereniteta Crne Gore i Boke Kotorske, održan 20. juna u Herceg Novom. Predlagači se pozivaju na jugoslovenske dokumente iz 1951. i 1952. godine o pomorskim upravnim granicama, po kojima je nadležnost Uprave pomorske oblasti Južni Jadran obuhvatala područje severozapadno od svetionika Oštri rt. Crna Gora i Hrvatska od 2002. godine primenjuju privremeni protokol o Prevlaci, do konačnog razgraničenja.

Dva suprotna glasa u sali

Odbornik Socijalističke narodne partije Bogdan Božović podržao je da se o Prevlaci raspravlja i na lokalnom nivou.

Imali smo druge inicijative na lokalnom nivou, gdje se takođe raspravljalo o određenim pitanjima koja se mogu podvesti pod nadležnost na državnom nivou. Tako da u tom smislu ne vidim da može nešto loše da proizađe iz toga u kontekstu rasprave za samo pitanje Prevlake, rekao je Božović za Dan.

Dodao je da slične izjave stižu i iz Zagreba, pa Podgorica ne bi trebalo da bude jedina strana bez jasnog stava.

Često možemo da čujemo komentare i izjave zvaničnika iz Hrvatske, gdje oni iznose svoj stav nedvosmisleno. Takođe, navode da brod “Jadran” može pripasti isključivo Hrvatskoj. I po pitanju teritorije imaju jasne stavove. Ukoliko već takve izjave dobijamo iz Hrvatske, ne vidim što bi bilo sporno u tome da i mi imamo jasne i precizne stavove, istakao je Božović.

Odbornica Evropskog saveza Tanja Vujičić ima suprotan stav. Za nju je Prevlaka pitanje državne granice i međunarodnog prava, koje lokalni parlament ne bi trebalo da otvara.

Ne smatram da je opravdano da SO Herceg Novi odlučuje ili zauzima stavove o pitanjima koja su u isključivoj nadležnosti države. Za to su nadležni Vlada, Ministarstvo vanjskih poslova i druge državne institucije, rekla je Vujičić za Dan.

Upozorila je i da rasprava na lokalnom nivou može da preraste u obračun koji šteti pregovaračkoj poziciji Crne Gore.

Činjenica je da vlast želi da skrene pažnju sa mnogo bitnijih tema i zato pokušava da uvrsti u dnevni red ono što nije naša nadležnost. Ne želim da Prevlaka bude ničiji politički revanšizam prema Hrvatskoj. Ako neko ima lični problem sa Hrvatskom, neka ga ne rješava preko Skupštine opštine Herceg Novi, navela je Vujičić.

Stav Podgorice: granicu utvrđuje država

Ministarstvo vanjskih poslova je više puta saopštilo da stavove Crne Gore u otvorenim pitanjima sa Hrvatskom utvrđuju nadležne državne institucije, a predsednik države je pitanje Prevlake opisao kao pitanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Po zakonu, lokalni parlament sme da raspravlja i usvaja zaključke, ali ne može da odredi državnu granicu niti da obaveže Vladu na pregovaračku poziciju.

Sličan presedan se već dogodio ovog leta, kada su odbornici u Pljevljima i Zeti raspravljali o priznanju Kosova. Ministar javne uprave Maraš Dukaj je tada ocenio da odluke lokalnih skupština o takvim pitanjima nisu obavezujuće na državnom nivou, i upozorio da “demokratija slobodnog stava” ne bi trebalo da ugrožava dobrosusedske odnose.

Drugi otvoreni spor: brod Jadran

Raspravi o Prevlaci dodatnu težinu daje i drugi spor sa Zagrebom. Gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić je 26. avgusta potpisao peticiju kojom se traži da školski brod Jadran ostane u vlasništvu Crne Gore, a koju već sprovodi Miholjski zbor.

Smatram da je “Jadran” identitetski dio Boke i očekujem da će Crna Gora u pregovorima sa Hrvatskom uspjeti da ga zadrži, saopštio je Katić prilikom potpisivanja peticije.

Hrvatska takođe polaže pravo na brod, pa se i taj spor, kao i pitanje Prevlake, rešava isključivo između Podgorice i Zagreba, ne na nivou opštine.

Potpredsednik Vlade za vanjske i evropske poslove Filip Ivanović najavio je da će pregovori sa Hrvatskom biti intenzivirani tokom septembra, u trenutku kada Podgorica pokušava da zatvori preostala poglavlja pred ulazak u Evropsku uniju. Da li će hercegnovska rasprava o Prevlaci ostati samo politička poruka lokalnog parlamenta ili će opteretiti taj proces, pokazaće upravo pregovori najavljeni za septembar.