Plenković tražio izmenu zaključaka EU: Crna Gora bez roka
Iz konačnog teksta nestao je cilj da poglavlja budu privremeno zatvorena do kraja godine. Plenković poriče da ga Nemačka pritiska, a DPS krivi vlast u Podgorici.
Crna Gora, susedna zemlja i najnaprednija kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ostala je posle samita Evropskog saveta bez roka koji je trebalo da ubrza njene pregovore. Na zahtev hrvatskog premijera Andreja Plenkovića iz zaključaka o Crnoj Gori uklonjeni su rokovi za zatvaranje pregovaračkih poglavlja. U raspravu je, prema tvrdnjama crnogorske opozicije, uvučen i Beograd.
Šta je izbačeno iz zaključaka?
Raniji nacrt zaključaka predviđao je da se dogovor o privremenom zatvaranju svih poglavlja postigne do kraja ove godine, kao i što skoriji završetak pristupnog ugovora. Konačni tekst to ne sadrži. U njemu Evropski savet samo podržava rad na izradi ugovora o pristupanju Crne Gore Uniji, kao i nameru irskog predsedavanja Savetom EU da nastavi rad na privremenom zatvaranju poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede odgovarajuće reforme.
Izmenu je, pozivajući se na hrvatske medije, preneo crnogorski javni servis RTCG, uz navod da su vremenske odrednice izbačene posle Plenkovićeve intervencije. Plenković je tokom rasprave o proširenju upoznao lidere država članica sa osam zahteva Hrvatske koje Podgorica treba da ispuni da bi dobila podršku Zagreba za završetak pregovora. Šest se tiče poglavlja 23, pravosuđa i temeljnih prava, a dva poglavlja 31, spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
Između dva izvora postoji razlika u tome kome je dokument stigao. RTCG navodi da ga je Hrvatska ove nedelje poslala državama članicama i kabinetima predsednice Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta. Euronews, u prenosu portala Index.hr, piše da je spisak od osam spornih tačaka poslat Podgorici.
Plenković: nisam pod pritiskom nikoga
Euronews je, pozivajući se na četiri zvaničnika koji su, kako piše, neposredno upoznati sa situacijom, objavio da Berlin pojačava pritisak na Zagreb da otvorena pitanja sa Podgoricom reši bez zastoja u pristupanju. Plenković je to u Briselu odbacio:
„Kancelar Merc nije uopšte govorio. Demantujemo ovo što piše u Euronewsu. Ja mislim da su to refleksije nekih razgovora na margini ovoga sastanka, na nivou državnih sekretara, koji je bio prije 2, 3 dana. Ja sam tu 10 godina, nisam pod pritiskom nikoga, ni po bilo kojoj temi. Naprotiv, puno zemalja ima razumijevanja i u konačnici, Hrvatska je pokazala što znači biti konstruktivan”
Hrvatski premijer je dodao da je Hrvatska podržavala pristupne pregovore Crne Gore od 2012. i da je pristala da se privremeno zatvori 21 poglavlje, ali da je više puta predstavila očekivanja koja treba ispuniti. Za novinare je objasnio šta očekuje od Podgorice:
„Razgovore u ovom trenutku su vodili ministri Ibrahimović i Grlić Radman. Želimo da se ti razgovori nastave, da riješimo tih nekoliko otvorenih pitanja za koje mi smatramo da su s aspekta Crne Gore itekako rješivi.”
Euronews je zabeležio i njegovu izjavu iz četvrtka, pred početak samita: „U posljednje dvije godine nije bilo nikakvog napretka”. Isti izvor piše da se sporovi uglavnom tiču nasleđa ratova iz devedesetih, dakle imovinskih zahteva i nerešenih graničnih pitanja, i da Hrvatska kao uslov navodi istragu ratnih zločina i obeštećenje žrtava. Zagreb, prema istom tekstu, optužuju da je sporove aktivirao u poslednji čas, a on odgovara da je reč o dugogodišnjim problemima i da su zahtevi simbolične prirode.
Šta Euronews navodi o pritisku iz Evrope?
Prema tom izveštaju, Nemačka je nedavno ponudila i posredovanje, ali ta ponuda još nije realizovana. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas poručila je na marginama samita da bilateralna pitanja ne smeju da blokiraju proces pristupanja. Francuska, piše Euronews, želi da izbegne probleme sa proširenjem zbog unutrašnjih političkih prilika, dok Luksemburg kritikuje korišćenje pristupnog procesa za rešavanje međusobnih sporova.
Crna Gora cilja članstvo do 2028. kao 28. članica i bila bi prva zemlja koja ulazi u Uniju po novoj metodologiji proširenja. Zastoj, upozorava Euronews, mogao bi da se odrazi na Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Dužnosnici EU, prema tom tekstu, strahuju da bi se raspoloženje prema proširenju moglo promeniti ako se ulazak Crne Gore uskoro ne završi, jer će se sledeće godine održati izbori u nekoliko ključnih članica, među njima u Francuskoj.
DPS: vlast proizvodi štetu
Opoziciona Demokratska partija socijalista izbacivanje rokova ocenila je kao lošu vest i optužila vladajuću većinu. U saopštenju navodi da su se odnosi Podgorice i Zagreba zakomplikovali posle usvajanja Rezolucije o Jasenovcu, za koju tvrdi da je „naručena” u Beogradu. Dalje piše:
„Svjedočimo da mjesecima već nema pomaka na polju pregovora sa Zagrebom, jer premijer Milojko Spajić, koji je hrvatskom kolegi obećao mnogo toga, vjerovatno očekuje da će taj posao, umjesto njega, završiti neko drugi, što se negativno odražava na evropski put Crne Gore.”
Iz DPS-a su kao dodatni problem naveli pokušaj zakazivanja sjednice kotorskog parlamenta o promeni imena gradskog bazena i odluku većine da ne podrži smenu predsednika Skupštine Andrije Mandića. Završili su porukom da vrata Evropske unije ne mogu biti otvorena dok je na čelu crnogorskog parlamenta Mandić, koga nazivaju personom non grata u Hrvatskoj. Odgovor vlasti u izvorima koje smo koristili nije naveden.
O ranijim hrvatskim zahtevima prema Crnoj Gori, među kojima su Morinj, brod „Jadran” i granica, pisali smo i ranije. Posle ove izmene ostaje otvoreno pitanje dokle će se pregovori voditi bez datuma: konačni tekst vezuje podršku nastavku rada za reforme, a ne za kalendar.
