Tramp objavio dogovor Epla i Intela: čipovi u SAD
Predsednik SAD najavio je preko Truth Social da će Epl sa Intelom praviti čipove u Americi. Akcije Intela skočile su oko 10 odsto, ali iza objave krije se mnogo manji dogovor.
- Tramp je 18. juna preko Truth Social objavio da je Epl pristao da sa Intelom dizajnira i pravi čipove u SAD.
- Akcije Intela skočile su oko 10 odsto, Eplova akcija porasla oko 0,6 odsto.
- Po Wall Street Journalu, dogovor je preliminaran još od maja i tiče se samo jeftinijih čipova; TSMC i dalje drži preko 90 odsto Eplove vrhunske proizvodnje.
- Američka vlada od avgusta drži udeo od 9,9 odsto u Intelu, vredan oko 8,9 milijardi dolara.
Da li jedan post na društvenoj mreži može da podigne akciju za deset odsto? Može, ako ga napiše predsednik SAD. Donald Tramp je 18. juna na svojoj mreži Truth Social objavio da je Epl pristao da zajedno sa Intelom dizajnira i proizvodi čipove u Americi. Tržište je reagovalo odmah, a Intelova akcija skočila je oko deset odsto.
Zvuči kao prelomni trenutak za američku proizvodnju poluprovodnika. Epl, najpoznatija tehnološka kompanija na svetu, vraća deo čipova kući i daje ih posrnulom Intelu. Kad malo zagrebete ispod naslova, slika je dosta drugačija.
Šta je Tramp zapravo objavio?
Suština je u jednoj rečenici sa Truth Social mreže: Epl i Intel prave čipove u SAD. Bez brojki, bez rokova, bez detalja koje čipove i u kojim količinama. Po pisanju Wall Street Journala, dve kompanije su još u maju postigle preliminarni dogovor, posle više od godinu dana pregovora.
I tu dolazi prvi tuš hladne vode. Epl bi koristio Intelov proizvodni proces 18A-P samo za jeftinije čipove. Tajvanski TSMC, koji danas pravi najveći deo Eplovih procesora, zadržava preko 90 odsto snabdevanja vrhunskim čipovima. Drugim rečima, Apple ne seli svoj A-seriju iz Tajvana u Ameriku. Daje Intelu deo posla koji je manje unosan i manje tehnološki zahtevan.
Zanimljiv je i način na koji je vest izašla. Po izveštajima, Intelovi rukovodioci su za objavu saznali iz Trampovog posta, a ne internim putem, pa su navodno bili iznenađeni. Sam Intel nije želeo da komentariše, kako su rekli, mogući sporazum. Kad jedna strana u dogovoru ne potvrđuje da dogovor postoji, vredi sačekati pre nego što se otvori šampanjac.
Zašto onda akcija skače deset odsto?
Zato što Intelu očajnički treba dobra vest. Kompanija koja je decenijama bila sinonim za američke čipove poslednjih godina kaska za konkurencijom u proizvodnji. Američka vlada je u avgustu uložila 8,9 milijardi dolara i uzela udeo od 9,9 odsto, što je samo po sebi neobičan potez za jednu privatnu firmu.
Tramp se time rado hvali. Tvrdi da je vrednost Intela porasla sa oko 100 na preko 600 milijardi dolara. Brojka zvuči impresivno, ali tržišna kapitalizacija ume da skoči i na nagoveštaj posla, a da iza toga ne stoji isporučen čip.
Za nas koji svako jutro uzmemo telefon u ruku, praktična promena je za sada nula. Vaš sledeći iPhone gotovo sigurno neće imati procesor iz Intelove fabrike. Ono što se ovde stvarno dešava jeste politika industrije: pritisak da se proizvodnja vrati u SAD, država kao akcionar i predsednik koji vodi pregovore preko društvene mreže.
Možda je to početak ozbiljnog preokreta, a možda samo dobro tempirana objava. Sledećih meseci čeka nas potvrda obe kompanije, prvi konkretni ugovori i, najvažnije, prvi čip koji zaista izađe iz fabrike. Tek tada ćemo znati da li je ovo dogovor ili naslov. A vi, da li biste više verovali telefonu sa čipom napravljenim u Americi ili vam je svejedno gde je čip rođen?
